Wednesday, April 19, 2017

Генетичка генеалогија и истраживање поријекла


У 21. вијеку истраживање поријекла породица и презимена кориштењем генетичке генеалогије добија једну сасвим нову димензију. Тестирањем Y-DNA хромозома који се преноси по мушкој линији добијају се не само информације о прапоријеклу (палеолитски ловци сакупљачи, неолитске цивилизације, племена...), већ се могу добити информације и о релативно скорашњем географском поријеклу, припадношћу одређеним племенима и родовима, и сродницима који могу имати и другачије презиме и (код Срба) крсну славу.

Посебно код нас Срба Крајишника, који смо били изложени бурним историјским догађајима и миграцијама, гдје је долазило често до промјене презимена и крсне славе, а веза са оригиналним племенима и родовима се временом изгубила, генетичка генеалогија открива и поново успоставља везе, које су кроз вијекове изблиједиле.

Генетичка генеалогија је свакако веома поуздан алат који преиспитује или потврђује, заједно са археологијом и лингвистиком, теорије о сеобама и миграцијама становништва и народа, и тиме доприноси бољем разумијевању историје као науке.

Кратак увод у генетичку генеалогију:

http://dnk.poreklo.rs/kratak-uvod-u-geneti%c4%8dku-genealogiju-osnovi-genetike/

Битно је нагласити да се Y-DNA хромозом преноси искључиво са оца и искључиво на сина, и да не подразумијева никакве антрополошке и друге карактеристике (облик главе, висина, боја косе, очију итд.), и промјене на маркерима (DYS), ако се десе, преносе се даље на (мушке) потомке. Сваки маркер има своју брзину (вјероватноћу) мутације, и математичким моделима, са тестирањем већег броја маркера може се са већом поузданошћу одредити вријеме када је живио заједнички предак (TMRCA – Time to Most Recent Common Ancestor) два тестирана субјекта.

Постоје такође и митохондријални (mt-DNA, који се преносе по женској линији) и аутозомални ДНК тестови (свих осталих 22 хромозома мимо X и Y хромозома, којим се могу одредити проценти заступљености географског поријекла свих предака, и по мушкој и по женској линији, у одређеном броју генерација), али Y-DNA се највише користи у истраживању поријекла породица, племена и народа, јер се презимена и (код Срба) крсне славе преносе по мушкој линији, и јер је племенска организација старих, али и скорашњих, племена и родова, искључиво патријархалне природе.

У овом тексту ћу дати преглед опција и могућности за сваког ко жели да истражи прапоријекло и поријекло породице по мушкој линији, шта се може добити, и што је најважније - колико то кошта.

Срби имају најразвијенији ДНК пројекат на Балкану http://dnk.poreklo.rs, у оквиру Друштва Српских Родословаца "Порекло", који укључује онлајн базу тестираних, текстове о хаплогрупама и друге занимљиве текстове, те форум који обједињује дискусије у којима учествују веома стручни људи из различитих сфера (историје, археологије и генетичке, али и уопште генеалогије – поријекла становништва, презимена, родова и племена):

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?board=7.0

При истраживању поријекла породица свакако треба консултовати породична предања, али и писане изворе, књиге, пописе становништва, итд., а који су доступни у оквиру дигиталне библиотеке портала „Порекло“:

http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo

У бази тестираних https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ прикупљени су подаци са различитих ДНК пројеката истраживања поријекла становништва, од националних (САНУ), полуприватних (истраживање родова који славе Св.Аврамија, истраживање Мацура) до међународних база (FTDNA – Family Tree DNA) тестираних, као и појединачно тестираних.

На поменутој веб страници су написани текстови о хаплогрупама који посјетиоцима омогућавају да разумију значење комбинација слова и бројева, који људима углавном личе на регистрацијске ознаке аута у БиХ. Описане су и подгране, јер хаплогрупа сама по себи не значи много. Нпр. хаплогрупа "I" – најчешћа код Срба, је европска палеолитска, али удаљеност нпр. I2a M423 која је заступљена код Срба и других словенских народа (има је и на британским острвима), од гране I2a M26 која је нпр. заступљена на Сардинији, је око 20.000 година.

У сљедећем дијелу текста слиједи преглед најважнијих хаплогрупа, грана и подграна које су заступљене код Срба и других балканских народа, и која племена и родови њима припадају. Напомена: дефиниције и описи хаплогрупа не представљају став Српског ДНК Пројекта и Друштва „Порекло“, јер о појединим питањима још увијек нема сагласности међу члановима Друштва.

I2a M423 L621 L147.2 (или I2-CTS10228 – Динарик Сјевер) – подграна европске палеолитске I2a M423 гране која је присутна у источној Европи најмање 5.000 година. Учествовала у етногенези словенске популације. Заједнички предак свих који су позитивни на I2-CTS10228 је живио прије 2.300 година, подграна је имала наглу демографску експанзију, и има данас око 15-20 милиона припадника. Највиши проценат заступљености биљежи код јужнословенских народа, али ипак највећи број њених носилаца (80%) живи у источној Европи (Чешка, Пољска, Украјина, Бјелорусија, Русија). Млађа подграна I2-PH908 Динарик Југ (вјероватно оригинална хаплогрупа српског племена) се издвојила прије 1.850 година, STR мутацијом са 20 на 19, на маркеру DYS448, што је карактеристика I2-PH908. Иста је настала на подручју југоисточне Пољске и западне Украјине, тј. земље Боики (данас Бојковшчина) коју је Порфирогенит описао као прапостојбину Срба, те је присутна гдје су Срби под притиском Авара мигрирали у 5. вијеку н.е. (Набски или Полапски Срби које је Фредегар описао "Срби на граници са Франачком") – данас западна Чешка и јужна Саксонија. Од њих су Лужани и Милчани – Лужички Срби узели име, јер су с њима били у војном савезу који је крајем 8. вијека формирао кнез Милидух (Валентин Седов - "Словени у раном средњем вијеку"). I2-PH908 је и данас најприсутнија на подручју некадашње Босне, Паганије, Травуније, Захумља, Зете и Рашке, подручја гдје су Срби дошли у 7. вијеку н.е. на позив византијског цара Ираклија и гдје је никла прва српска држава на Балкану. Најприсутнија је код Срба (нпр. код племена као што су Озринићи, Никшићи, Малешевци, итд.), али и код Бошњака из БиХ и Хрвата из јужне Далмације и западне Херцеговине. I2a M423 Динарик Југ подграна I2-PH908 је по свему судећи била равномјерно заступљена у оквиру средњевјековне српске државе, које је ова хаплогрупа очигледно била кохезиони фактор. Према тестираним рођацима истог презимена и славе, I2-PH908 су вјероватно имали Живојин Мишић, Петар Кочић (Малешевац) и Новак Ђоковић (Озринић). Код Срба су заступљене и друге I2-CTS10228 подгране (код којих се није десила мутација на маркеру DYS448): Z17855 (код племена Љешњана Војинића, Ковачана и Мириловића) и S17250 (код више родова и тестираних припадника). На I2-CTS10228 су позитивни потомак брата од стрица српског вожда Карађорђа, затим Караџић из Дробњака (одакле води поријекло Вук Караџић, отац модерног српског језика), али и потомак брата протестантског реформатора Мартина Лутера.

E-V13 – европска грана хаплогрупе E (поријеклом из сјеверне Африке, али у Европи присутна преко 7.000 година). Неолитски старосједиоци Балкана, али присутна широм Медитерана, нпр. ископани скелет у пећини Авеланер, Каталонија, стар 7.000 година, позитиван на E-V13, припадао култури Импресо (пресоване керамике). Друга најзаступљенија хаплогрупа код Срба, нпр. заступљена код племена Васојевића, Куча, Бјелопавлића, Бјелица, итд. Већина ових племена води поријекло из Епира, Пинда и Тесалије, те би се, поред старих Илира, дала повезати и са старим Пелазгима, старосједиоцима данашње Грчке. Према тестираним вјероватним сродницима, ову хаплогрупу су вјероватно имали Петар II Петровић Његош, Бранко Ћопић и Петар Бојовић (Васојевић). Грана V13 хаплогрупе Е је солидно и равномјерно заступљена и у Италији, и њу је вјероватно (према тестираном презимењаку из исте покрајине Лигурије) имао Ђузепе Гарибалди, отац модерне италијанске нације, те према тестираним рођацима вјероватно и браћа Рајт (изумитељи авиона). Значајно присутна и код данашњих Албанаца, али оригинални (прото) Албанци су племе које је дошло у 9.вијеку н.е. на простор данашње Албаније. E-V13 грана је стара 7.600 година, заједнички предак живио је прије 4.700 година, а код Срба су заступљене сљедеће подгране:
  • Z1057>PH1246 - стара 4.700 година, заједнички предак живио је прије 4.600 година, на Балкану заступљена само код родова Васојевића и Рајовића.
  • Z1057>CTS5856>Z5017 - стара 4.000 година, заједнички предак живио је прије 4.000 година, заступљена код нпр. родова Бјелица, Бјелопавлића и Климената. Бјелопавлићима су сроднији Клименте, али ипак удаљени преко 3.000 година.
  • Z1057>CTS5856>Z5018 - стара 4.000 година, заједнички предак живио је прије 4.000 година, заступљена код нпр. родова Куча, Бериша и Гашија, али Гаши који су ближе Кучима су од њих ипак удаљени преко 3.000 година.

R1a Z280 Y2613 – подграна балто-славенске Z280 гране (Y2613 се назива карпатско-далматинска, заједнички предак живио прије 3.200 година). За подграну Y2613>Y2608>YP3929 (заједнички предак живио прије 1.950 година) се вјерује да је оригинална хаплогрупа хрватског племена, поријеклом из тзв. Бијеле Хрватске (данас сјевероисточна Чешка и јужна Пољска), које је вјероватно формирало хрватску средњевјековну државу. На Балкану је подграна Y2613 присутна широм Балкана код више тестираних из Крајине, Црне Горе, Србије, али и Румуније, Бугарске и Грчке, те сигурно на Балкан није дошла само с једним племеном. Код неких тестираних Срба присутна подграном Y2613>Y2608>YP6098.

R1a Z280 YP4278 – подграна балто-славенске Z280 гране (заједнички предак живио прије 1.850 година). Заступљена је код билећких Шаренаца, и још неких источно-херцеговачких родова, али највише код Руса, Бугара и неких западних Славена.

R1a Z280 YP237 - подграна балто-славенске Z280 гране. Код Срба заступљена код неких родова са подгранама YP237>YP235>L366 (заједнички предак живио прије 2.800 година), и YP237>YP951 (заједнички предак живио прије 2.500 година), али највише у сјевероисточној Европи (Русија, Бјелорусија, балтичке земље).

R1a Z280 L1280 - подграна балто-славенске Z280 гране (заједнички предак живио прије 2.260 година) на Балкану присутна нпр. код подрињских Срба који славе Св.Аврамија, са подграном YP3987 (заједнички предак живио прије 1.200 година).

R1a Z280 Z92 – подграна балто-славенске Z280 гране. Заступљена је код неколико српских родова (вјероватно са подграном YP617>YP569, заједнички предак живио прије 1.800 година), али највише у сјевероисточној Европи (Русија, Бјелорусија, балтичке земље).

R1a Z280 Y2902 - подграна балто-славенске Z280 гране (Y2902 се назива волго-карпатска, заједнички предак живио прије 2.500 година), присутна код Срба динарске зоне, равномјерно територијално и кроз више родова.

R1a M458 L260 – подграна примарно-славенске M458 гране. Код Срба заступљена код неких родова, кроз подгране YP414 (заједнички предак живио прије 1.950 година, највише заступљена у Пољској) и YP1337 (заједнички предак живио прије 1.750 година, највише заступљена у Чешкој, Пољској и Русији).

R1a M458 L1029 – подграна примарно-славенске M458 гране (L1029 се назива централно-европска, заједнички предак живио прије 2.200 година), присутна код Срба динарске зоне, равномјерно територијално и кроз више родова. Према тестираном рођаку из истог села, истог презимена и славе, ову хаплогрупу је вјероватно имао српски научник Никола Тесла.

J1 PF7263 – подграна хаплогрупе J1 (поријеклом са Блиског Истока), настала прије 3.400 година у Малој Азији, али на Балкану присутна вјероватно још из периода старог Рима и Византије. Код Срба заступљена код нпр. далматинских Синобада и херцеговачких Влаховића. Према тестираним блиским сродницима, ову хаплогрупу имају познати српски пјевачи Горан Шепа (Кербер) и Здравко Чолић.

J2a M92 – грана хаплогрупе J2а (поријеклом са Блиског Истока), настала прије 11.200 година у Малој Азији, али заједнички предак свих J2a M92 је живио прије 7.900 година, вјероватно на грчком острву Криту. Вјерује се да је грана M92 била основна хаплогрупа Минојске цивилизације, и минојски елемент у етногенези старих Грка. И данас најзаступљенија на Криту, и југу Италије, гдје су постојале грчке колоније, махом насељене Крићанима. Присутна код црногорских Цуца и Пјешиваца.

J2b M241 – грана хаплогрупе J2b (поријеклом из сјеверне Месопотамије). Европска подграна M241>L283 је настала прије 9.800 година, али заједнички предак је живио прије 6.000 година, вјероватно на Балкану (неолитски старосједиоци Балкана, као и E-V13). Може се повезати са дијелом старих Илира.

J2b M205 – грана хаплогрупе J2b, настала прије 16.100 година на Блиском Истоку, али заједнички предак ове гране живио је прије 5.600 година, могуће на Балкану. Код Срба заступљена код племена Крича, са подграном Y22059, чији је заједнички предак живио прије 900 година, дефинитивно на Балкану.

I1 P109 – скандинавска грана хаплогрупе I1 (I-M253) поријеклом из сјеверне Данске. Код Срба присутна код племена Дробњака Новљана. Заједнички предак свих српских носилаца I1 P109 живио је прије 800 година ("founder effect") и узроке присуства његових (бројних) потомака на Дурмитору треба тражити у походу викиншког краља Сицилије Роберта Гвискарда на Византију у 11. вијеку, и његовом савезу са Михајлом Војислављевићем.

I1 M227 - грана хаплогрупе I1 (I-M253) која има центар у источној Пруској, Померанији и сјеверној Пољској у проценту од око 10%, и могуће да је повезана са готским миграцијама.

I1 Z63 – германска грана хаплогрупе I1 (I-M253). Присутна код далматинских Мацура, али и неких других родова. Тешко је одредити које би германско племе могло да буде носилац ове хаплогрупе, веома лако би то могли да буду Вандали или Свеви.

I2 M223 – централно-европска грана хаплогрупе I2 (која је удаљена од "наше" I2a M423 гране преко 20.000 година). Прилично раширена по Европи, и постоји више могућих узрока њеног присуства код Срба. С обзиром на блискост неких српских хаплотипова (Ћоћић, Александровац, Србија), заступљених подграном P78 (највиша фреквенција у подручјима централне и сјеверозападне Њемачке), са њемачким хаплотиповима из рајнске области, један од узрока може бити присуство њемачких рудара – Саса у средњевјековној Србији. Ова подграна је присутна и код ископаних скелета из мезолитске цивилизације Лепенски Вир.

N2 P189.2 – европска грана евро-азијске хаплогрупе N настала прије 19.100 година. Подграна N-Y7310 је стара 4.300 година, и њено присуство код Срба вјероватно потиче од панонске Мезучат цивилизације гвозденог доба 800. године п.н.е. (према ископаним скелетима који су позитивни на узводну грану N-Y6503, а која је удаљена од других N грана 22.000 година). Заједнички предак свих српских носилаца N-P189.2 живио је прије 900 година ("founder effect"). Ова грана је заступљена код племена Бањана и Пивљана. Биљежи висок проценат у Крајини, због миграција и експанзије ових племена на запад у 16., 17. и 18. вијеку.

R1b BY611 – оригинална хаплогрупа вјероватно неког прото-трачког племена, јер велика разноврсност гране Z2103>Z2106>CTS9219, из које је проистекла BY611, као и саме BY611, управо на подручју данашње Бугарске, значи и нешто већу старост гране на том подручју. Значајно заступљена код Албанаца, Бугара и Грка, али и Срба, те вјероватно представља трачки допринос етногенези свих балканских народа.

R1b L23 – грчка R1b грана (M269>L23) – индо-европски елемент у етногенези старих Грка, са већински заступљеном R1b L23>Z2103 (Z2106-) граном.  Спорадично присутна код Срба.

R1b PF7562 - вјероватно супстратна индо-европска компонента код Албанаца, која је и донијела њихов сатем језик (остали индо-европски језици су кентум), те вјероватно оригинална хаплогрупа албанског племена. Овој подграни припадају албанске Шаље, које пpипaдajу Дукaђину, зajeднo ca joш пeт "бajpaкa", пa ce и oвa њиxoвa гpaнa мoжe нaзвaти "дукaђинcкa". Лaкo би мoгли бити влaдajући cлoj, oднocнo пpвa aлбaнcкa влacтeлa.

R1b U152 – итало-келтска R1b грана. Код Срба заступљена код племена Морачана Богићеваца (из којег поријекло води познати српски глумац Павле Вујисић), и још неколико родова.

R1b U106 – германо-келтска R1b грана. Спорадично присутна код Срба.

R1b L21 – атлантско-келтска R1b грана. Спорадично присутна код Срба.

G2a L140 L497 L42>YSC33 – подграна европске L497 гране хаплогрупе G2a L140, неолитских земљорадника Европе, који су дошли из западне Азије прије 6.000 – 9.000 година. Код Срба заступљена подграна L42>YSC33 највише проценте биљежи у швајцарским Алпима, и по свему судећи се ширила прото-келтском културом поља урни (касно бронзано доба) и Халштатском културом гвозденог доба. Може се повезати са дијелом старих Илира (који вјероватно нису били хомогено племе, и код којих је вјероватно било заступљено више хаплогрупа – R1b L51>L11, G2a L140, E-V13, J2b). Присутна код Срба код неколико родова.

У оквиру Српског ДНК Пројекта профилисани су хаплотипови најзначајнијих српских племена и родова, што је веома значајно за истраживање поријекла, јер се тестирањем може пронаћи или потврдити веза.

Постоји неколико могућности за тестирање. У основама генетичке генеалогије објашњена је разлика између STR (појединачних маркера) и SNP (+/- на појединачне подгране) тестирања.

Постоје три компаније које би се могле препоручити за различите врсте тестова:
  • FTDNA (Family Tree DNA) - https://www.familytreedna.com/products. Сједиште је у Хјустону, Тексас, САД, али плаћање је онлајн, они пошаљу прибор за узимање бриса, који се пошаље назад, и резултати стижу електронском поштом. Имају у понуди STR тестове на више маркера (37, 67 и 111), Big-Y тестирање SNP-ова, као и већ поменуте митохондријалне и аутозомалне (Family Finder) ДНК тестове,
  • Y Seq - https://www.yseq.net. Сједиште је у Берлину, Њемачка, али плаћање је онлајн, они пошаљу прибор за узимање бриса, који се пошаље назад, и резултати стижу електронском поштом. Имају у понуди и STR тестове (врло флексибилне, на одређене маркере који се могу изабрати), али најинтересантније понуде су везане за SNP тестове. Врло су ажурни, и чим се открије нова подграна, уврштавају у понуду,
  • ДНК Центар за генетику - http://www.dnk.rs/Cenovnik3. Сједиште је у Београду, Србија. У понуди је STR тест на 23 маркера. Кошта 13.000 динара. За чланове Друштва Српских Родословаца "Порекло" даје се попуст од 50%. Чланарина у Друштву износи годишње 2.000 динара. (http://dnk.poreklo.rs/postani-nas-clan).

Мишљења сам да је посљедња опција за тестирање, због близине и цијене, оптимална и најбоља. Тест на релативно малом броју 23 маркера јесте недовољан за прецизно одређивање TMRCA између два тестирана субјекта, и у том случају се ради о функцији расподјеле вјероватноће, али у већини случајева, на основу повезаности појединих племена и родова са одређеним хаплогрупама, те карактеристичног распореда и вриједности појединих маркера, стручњаци са Српског ДНК Пројекта су у могућности да одреде ДНК поријекло, што објављују и коментаришу на поменутом форуму (тема: нови тестирани) - http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.0. Такође, они располажу са обимном базом података и информација из генеалогије (поријекла становништва, презимена, родова и племена), чиме ће додатно појаснити објављени ДНК резултат.

Проблем се јавља код Динарик хаплогрупе I2-CTS10228 (са подграном I2-PH908), која је млада и имала наглу демографску експанзију, и подгране се нису довољно "разгранале", тако да блискост по маркерима не мора значити и (блиско) сродство, јер тестирани субјекти теоретски могу припадати различитим (међусобно удаљеним) подгранама, а код ове хаплогрупе њих је дефинисано веома мало. Код ове хаплогрупе тест углавном може користити само да потврди већ постојеће предање о даљем поријеклу.

Оно што је свакако важно је број тестираних у бази, и вјероватноћа да већ постоји неко тестиран, ко може с вама бити у релативно блиском сродству, и дати могући одговор на даље (географско и племенско-родовско) поријекло. Како тумачити податке из табеле Српског ДНК Пројекта објашњено је у сљедећем тексту: http://dnk.poreklo.rs/o-srpskom-dnk-projektu. Прорачун броја генерација од заједничког претка се може извршити на сљедећем линку: http://www.moseswalker.com/mrca/calculator.asp?q=1.

Српски ДНК Пројекат се интензивно развија, повећава се број тестираних у бази, те обим знања и информација који помажу одређивању поријекла породица и презимена код Срба.

No comments:

Post a Comment