Thursday, September 12, 2013

Дефицитарна занимања - анализе и закључци



У једном разговору са америчким студентима о нашем образовном систему споменуо сам да Влада Републике Српске доноси уписну политику и уписне квоте на јавним и приватним високо-школским установама, те да суфинансира школовање студентима дефицитарних занимања. Питали су ме зашто то радимо, и зашто једне ограничавамо да упишу што желе, а друге подстичемо да уписују факултете које жели Влада. Добро сам се замислио, па сам им рекао да је разлика у томе што у Америци студенти не очекују да им држава нађе посао након студија, нити државу сматрају одговорном за своју (не)запосленост.

Фактори значајни за правилан избор професионалног занимања у оквиру високог образовања (факултета) подједнако укључују и лични и шири колективни контекст. Свакако важан је дубоко индивидуални интерес и жеља појединца за образовном надградњом, односно студирањем, кроз реално сагледавање и анализу сопствених способности, односно талента и интереса за одређено научно подручје. Свако има одређене природне способности за неке врсте активности и веома је важно према тим способностима одабрати посао којим ћемо се професионално бавити у будућности.

Међутим, према мом скромном мишљењу, најбитнији фактор јесте сагледавање ширег друштвеног контекста, тачније стања на тржишту рада. Жеља сваког студента је по завршетку студија радити посао за који се, углавном мукотрпно, школовао. Нажалост, стварно стање у тржишним кретањима често је у несагласности с том жељом. Наиме, незапосленост, неповољни услови рада, неадекватна запосленост (проблем нестручности, квалификација, некомпетентности…) питања су и проблеми с којима највећи број грађана неспокојно завршава свој дан и још неспокојније дочекује нови.

Како сам већ споменуо Влада РС суфинансира школовање студентима дефицитарних занимања. Број студената који су добили ову помоћ варира:
-         академска 2008./2009.година – 540 студената
-         академска 2009./2010.година – 618 студената
-         академска 2010./2011.година – 731 студената
-         академска 2011./2012.година – 471 студената
-         академска 2012./2013.година – 356 студената

Обухваћени студијски програми по факултетима су:
Машински – Заштита на раду, Енергетско и саобраћајно Машинство, Мехатроника, Производно машинство, Индустријски инжењеринг и менаџмент;
Електротехнички – Електроенергетика, Рачунарство, Аутоматика, Електроника и Телекомуникације;
ПМФ – Математика, Информатика, Физика;
АГФ – Геодезија.

Недавно је Главна служба за ревизију јавног сектора РС у својој анализи уочила да „мјере Владе Републике Српске (РС) на повећању учешћа математичара и инжењера у структури високообразованих дале су одређене резултате, али недовољне да би се значајније промијенила структура и да би била побољшана у корист ових студијских програма“. Евидентно је и да опада број студената дефицитарних занимања којима се суфинансира школовање, иако нема сужавања листе студијских програма дефицитарних занимања.

Поставимо себи сљедећа питања:
-  да ли листу студијских програма дефицитарних занимања треба  промијенити и евентуално проширити?
-  да ли износ средстава који добијају ови студенти треба повећати и тако додатно мотивисати студенте да уписују ове студијске програме?

Такође, ако себи поставимо питање зашто студенти не уписују студијске програме с којима ће лакше наћи посао, иако их Влада помаже у томе, можемо рећи због тога што се ради о тешким, сложеним и захтјевним студијским програмима. Али шта је са Медицинским факултетом. Зашто студенти уписују овај изузетно тежак факултет, иако наводно није дефицитаран?!

Шта је то, уопште, дефицитарно занимање?

Листу студијских програма дефицитарних занимања доноси Савјет за развој високог образовања. На основу којих анализа и критеријума?!

Покушаћу дати одговор на ово питање. Рецимо да је однос између незапослених ВСС одређене струке/занимања и запослених ВСС критеријум за оцјену дефицитарности, који можемо и назвати коефицијент дефицитарности (КД). Што је овај коефицијент мањи – то је занимање више дефицитарно. Ако га помножимо са 35 година радног вијека (велики број се пензионише по основу година старости), те са 0,5 (под претпоставком да је расподјела запослених према годинама стажа линеарна) угрубо добијамо колико просјечно година треба чекати на бироу да се дође до посла у тој струци/занимању, иако овај резултат није циљ ове анализе, већ сагледавање мјере притиска одређених занимања на тржиште рада. Овдје треба имати у виду и кретања на тржишту рада, отварање нових радних мјеста у тој струци, запошљавање ВС кадрова на мјеста која нису према пријави у ПУ РС одговарајућа за ту струку (министар у ентитетској влади 12, начелник општине 34, извршни директор 39, директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162...).

Упоређујући податке из Пореске Управе о броју пријава ВСС за одређена занимања и податке из Завода за запошљавање за незапослене ВСС који одговарају тим занимањима, можемо видјети да дефицитарна занимања имају сљедеће коефицијенте дефицитарности:

Машински:
  број незапослених: машински 174, металурзи 7, заштита на раду 6, педагози машиноградња 2 и мех.технологије 1, итд... око 190;
   број пријављених: машински инжењер 668, професор машинства 50, инжењер електромашинства 30, професор/предавач заштите на раду 22, машински пројектант конструктор 14, истраживач машинства 13, машински техничар 12, машински пројектант технологије монтаже 7, инжењер металургије 7, професор машинске енергетике 6, итд... број се креће око 820-840 расположивих радних мјеста машинске струке. КД је око 0,23. Значи да незапосленом машинском инжењеру на бироу треба просјечно око 4 године чекања да дође до посла у струци.
Електротехнички:
         број незапослених: електричари и енергетичари 207;
      број пријављених: инжењер електротехнике 582, инжењер електронике 113, програмер 83, професор електротехнике 54, електроинжењер за аутоматику 34, инжењер електроенергетике 33, инжењер рачунарства 31, инжењер телекомуникација 24, инжењер за аутоматизацију у електроенергетици 22, координатор рачунарске мреже 22, електротехничар 12, елетроинжењер за аутоматизацију у индустрији 12, предавач електротехнике 11, пројектант електроенергетских система 10, итд... број се креће око 1030-1050 расположивих радних мјеста електротехничке струке. КД је око 0,20. Значи да незапосленом електро-инжењеру на бироу треба просјечно око 3,5 године чекања да дође до посла у струци.
ПМФ – Математика, Информатика, Физика:
     број незапослених: информатичари 256, педагози информатика 16, математика 16, физика 2, математика и физика 4, радници природних наука математичари 3 и физичари 1... 298;
  број пријављених: наставник математике 356, професор математике 340, професор информатике 311, професор физике 214, информатичар 210, наставник информатике 188, наставник физике 167, физичар 15, математичар 13, итд... број се креће око 1800-1820 расположивих радних мјеста наведених струка. КД је око 0,16. Значи да незапосленима наведених струка на бироу треба просјечно око 2,5-3 године чекања да дођу до посла у струци. Треба имати у виду да се хиперпродукцијом информатичара на приватним факултетима добио неповољнији КД код ове струке – 0,38. Ако издвојимо математику и физику, добијемо КД 0,03 и 0,013 респективно, што значи да незапослени математичари и физичари требају просјечно око 6 мјесеци односно око 3 мјесеца респективно да дођу до посла у струци. Незапосленом информатичару треба 6,5-7,0 година.
АГФ – Геодезија
        број незапослених: инжењер геодезије 39;
  број пријављених: инжењер геодезије 67. КД је око 0,58. Значи да незапосленим геодетама на бироу треба просјечно око 10 година чекања да дођу до посла у струци.

Толико о дефицитарним занимањима. Али погледајмо мало остале: економисте, правнике, докторе, инжењере пољопривреде, шумарства, итд...

Економски:
        број незапослених: финансијски радници и економисти 3585;
        број пријављених: економиста 4175, комерцијалист 390, рачуновођа 267, књиговођа 215, кредитни службеник 181, професор економских предмета 173, економиста менаџмента 121, банковни службеник 98, трговачки радник 97, економиста за маркетинг 85, економиста за финансије 79, економиста банкарства 76, службеник за осигурање 73, набавно-продајни референт 67, руководилац рачуноводства и финансија 62, руководилац финансијских послова 55, руководилац пословнице набаве и продаје 55, референт за продају 54, ревизор 53, заступник осигурања 50, службеник у осигурању 48, стручни сарадник за финансијске планове и анализе 38, финансијски књиговођа 36, економиста савјетник 34, набавни референт 30, директор комерцијалне службе 27, службеник продаје 24, благајник 24, комерцијални службеник 23, економиста за анализе и планирање 19, директор финансија и рачуноводства 19, директор продаје 19, ликвидатор 16, итд... број се креће око 6800 расположивих радних мјеста економске струке. Ако узмемо у обзир да мјеста попут: директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162... углавном попуњавају дипломирани економисти и правници, овај број се пење на око 8000, и КД се креће негдје око 0,40-0,45. Значи да незапосленом економисти на бироу треба просјечно око 7,5 година чекања да дође до посла у струци.
Правни:
         број незапослених: 1519;
      број пријављених: правник 2469, професор правних предмета 95, правни савјетник 65, адвокат 62, руководилац општих и правних послова 60, секретар установе 48, судија општинског суда 46, судија окружног суда 36, секретар министарства 35, референт за правне послове 30, стручни сарадник у правосудним органима 29, јавни тужилац 19, итд... број се креће око 3000 расположивих радних мјеста правне струке. Ако узмемо у обзир да мјеста попут: директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162, службеник 63, итд... углавном попуњавају дипломирани економисти и правници, овај број се пење на око 4000, и КД се креће негдје око 0,35-0,40. Значи да незапосленом правнику на бироу треба просјечно око 6,5 година чекања да дође до посла у струци.
Здравствени:
        број незапослених: стоматолози 166, фармацеути 91, љекари 89;
   број пријављених: доктор медицине 1320, доктор стоматологије 673, фармацеут у велепродаји 334, доктор фармације 135, фармацеут на испитивању и контроли лијекова 121, професор медицинско-биохемијских предмета 78, доктор медицине педијатар 59, доктор медицине интерниста 55, клинички фармацеут 50, доктор медицине гинеколог и опстетричар 44, професор фармацеутских предмета 41, фармацеут фармакоинформатичар 37, технолог фармацеутских производа 34, доктор медицине офталмолог 31, доктор медицине радиолог 25, доктор медицине специјализант 24, фармацеутски лаборант 23, доктор медицине рада 23, фармацеутски техничар 20, техничар фармацеутских производа 20, доктор медицине пнеумофтизеолог 20, доктор опште медицине 19, доктор породичне медицине 17, предавач медицине 16, доктор медицине општи хирург 15, доктор физикалне медицине и рехабилитације 12, доктор медицине анестезиолог и реаниматолог 11, професор физиотерапије 10, итд... Ако подијелимо на стоматологе 673, фармацеуте 815, и љекаре 1779, угрубо добијамо КД код стоматолога 0,25, код фармацеута 0,11, и код љекара 0,05. Значи да просјечно незапосленом стоматологу на бироу треба нешто мање од 4,5 године, незапосленом фармацеуту 2 године, незапосленом љекару 10-11 мјесеци чекања да дође до посла у струци.
Пољопривредни:
        број незапослених: пољопривредници 477, ветеринари 32;
   број пријављених: инжењер агроном 579, ветеринар 272, агроном за ратарство 41, пољопривредни инспектор 32, агроном за воћарство 25, пољопривредни техничар 19, истраживач у пољопривреди 17, агроном за хортикултуру 15, агроном за виноградарство и винарство 14, ветеринар за здравствену заштиту животиња 11, ветеринар опште праксе 9, ветеринарски инспектор 8, агроном сточарства 8, агроном за заштиту биља 7, итд... Ако подијелимо на пољопривреднике 757 и ветеринаре 300, угрубо добијамо КД код пољопривредника 0,63, код ветеринара 0,11. Значи да просјечно незапосленом агроному на бироу треба 11 година, а незапосленом ветеринару нешто мање од 2 године чекања да дођу до посла у струци.
Шумарски:
        број незапослених: шумари 97, пејзажна архитектура 9;
   број пријављених: инжењер шумарства 468. КД је око 0,23. Значи да незапосленим инжењерима шумарства на бироу треба нешто мање од 4 године чекања да дођу до посла у струци.
Грађевински:
        број незапослених: грађевински инжењери 109, архитекте 166;
   број пријављених: грађевински инжењер 841, инжењер архитектуре 422, пројектант архитектуре 56, грађевински пословођа 28, пројектант грађевинских конструкција 23, итд... Ако подијелимо на грађевинске инжењере 892, и архитекте 478, угрубо добијамо КД 0,12 и 0,35 респективно. Значи да просјечно незапосленом грађевинском инжењеру на бироу треба 2 године, а незапосленом архитекти нешто више од 6 година чекања да дођу до посла у струци.
Саобраћајни:
        број незапослених: инжењер за друмски саобраћај 122, инжењер саобраћаја 42; 
    број пријављених: инжењер друмског саобраћаја 289, инжењер жељезничког саобраћаја 31, професор друмског саобраћаја 23, предавач саобраћаја 18, универзитетски асистент саобраћаја 14, инжењер поштанског саобраћаја 14, професор ПТТ саобраћаја 12, универзитетски професор саобраћаја 11, инжењер зрачног саобраћаја 11, итд... број се креће око 450 расположивих радних мјеста саобраћајне струке. КД је око 0,37. Значи да незапосленим инжењерима саобраћаја на бироу треба око 6,5 година чекања да дођу до посла у струци.

Да не улазимо даље у свако занимање појединачно, ево кратак преглед занимања и израчунатих коефицијената дефицитарности, пореданих од најмањег ка највећем, из којег се може стећи увид у притисак на тржиште рада које ствара свако од доленаведених занимања:


Физика – 0,013 (5/396)
Математика – 0,03 (21/709)
Медицина – 0,05 (89/1779)
Њемачки језик – 0,05 (24/510)
Биологија – 0,07 (60/805)
Фармација – 0,11 (91/815)
Ветерина – 0,11 (32/300)
Грађевина – 0,12 (109/892)
Историја – 0,13 (101/796)
Електротехника – 0,20 (207/1040)
Машинство – 0,23 (190/830)
Шумарство – 0,23 (108/468)
Српски језик – 0,23 (233/1000)
Стоматологија – 0,25 (166/673)
Енглески језик – 0,30 (357/1178)
Хемија – 0,30 (130/430)
Архитектура – 0,35 (166/478)
Географија и просторно – 0,36 (276/775)
Право – 0,35-0,40 (1500/≈4000)
Саобраћајни – 0,37 (166/450)
Информатика – 0,38 (272/709)
Економија – 0,40-0,45 (3585/≈8000)
Психологија – 0,44 (228/512)
Разредна настава – 0,46 (934/2033)
Физичка култура – 0,46 (482 /1052)
Технологија прехрамбена – 0,51 (133/259)
Геодезија – 0,58 (39/67)
Технологија текстилна – 0,61 (16/26)
Пољопривреда – 0,63 (477/757)
Рударство – 0,64 (53/83)
Технологија хемијска – 0,67 (96/143)
Педагогија – 0,69 (308/449)
Односи с јавношћу – 0,72 (229/316)
Екологија – 0,77 (89/115)
Социјални рад – 0,91 (127/140)
Предшколско васпитање – 1,03 (238/232)
Политичке науке – 2,52 (121/48)

Из ове анализе се могу извести сљедеће групе закључака:
1.     Листу дефицитарних занимања треба измијенити. Геодезија већ одавно не спада у листу дефицитарних занимања. Ни Машинство се више не може назвати дефицитаним занимањем, иако мали број студената годишње дипломира, али нема отварања нових радних мјеста. С друге стране Медицина то дефинитивно јесте. За очекивати је да се број радних мјеста повећава, с обзиром на развој нових здравствених услуга. Овдје треба обратити пажњу на потребе друштва и привреде. Одређена занимања су везана углавном за образовни систем (Физика, Математика, Њемачки језик, Биологија, Историја...) и поставља се питање колико уписивање ових студијских програма треба подстицати, из разлога што се број расположивих радних мјеста неће повећавати. Исто вриједи и за студијски програм Фармација. Иако ниједан студијски програм није у правом смислу те ријечи дефицитаран (број незапослених је већи од нуле), очекивати је да умјерена конкуренција на тржишту рада допринесе бољем квалитету радних процеса, али код занимања гдје можемо очекивати отварање нових радних мјеста и нове инвестиције (Грађевина, Електротехника...). Сматрам да ова два захтјева треба ускладити и предлажем да листа дефицитарних занимања буде сљедећа: Физика, Математика, Медицина, Њемачки језик, Ветерина, Грађевина, Електротехника.
2.    Одређене студијске програме подхитно треба укинути, или драстично смањити уписне квоте на истим. Политичке науке, Предшколско васпитање, Комуникологију и Екологију забранити на приватним високошколским установама (укинути лиценцу). На јавним високошколским установама радикално смањити уписне квоте на студијским програмима: Политичке науке, Социјални рад, Екологија, Педагогија, Текстилна и Хемијска Технологија, Рударство и Пољопривреда.
3.      Закон о високом образовању треба измијенити у правцу да се Информатика не сврстава више у природне науке, јер је обавеза да високошколске установе организују студијске програме и из ове области проузроковала да сви приватни универзитети организују студијски програм Информационе технологије. Ограничити поплаву менаџерских, економских и финансијских студијских програма на приватним универзитетима. Смањити уписне квоте на јавним универзитетима за студијске програме: Психологија, Разредна настава, Физичка култура, Прехрамбена Технологија, Геодезија.

На крају напомена: Методологија којом сам дошао до горепоменутих налаза и закључака није савршена. Иста претпоставља одређене линеарне зависности гдје оне очигледно не постоје, те не узима у обзир неке динамичке карактеристике гдје постоје, али због чега би требало уобзирити и податке са високошколских установа и њихове пројекције интереса за појединим студијским програмима, те из Привредне коморе пројекције потреба привреде у будућности. Код одређених занимања није лако утврдити корелације између броја незапослених ВСС и расположивих радних мјеста, јер је овај други параметар добијен из података из пореских пријава, који укључују велики број занимања попут: извршни директор, директор, референт, административни службеник, пословођа, а гдје је тешко одредити која лица ВСС су запослена на овим мјестима.

Налази који су резултат ове анализе су грубе процјене, али мислим да већа прецизност која би укључивала захтијевнију методологију не би пуно промијенила исход, и зато сматрам да изведени закључци имају тежину.