На дан 9.-ог јануара се присјећамо ријечи и молитава Твртка I Котроманића, „краља Србљем, Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња и осталим", а који се Светом Стефану молио ријечима:
“Веома је пријатно прослављати Тебе како доликује и истинском вјером и овом, дакле побожном и радосном ријечју обратити се Теби, о првомучениче Христов Стефане. Ти се, пак, за оне што те каменоваху мољаше говорећи: “Господе, не узми им ово за гријех, јер не знају шта чине”. Тога ради, о многострадалниче, као што си се молио за оне што Те каменоваху – још више се моли Владици мојему Христу Богу за онога који Ти се увијек моли, призива Те и признаје Те за страдалника Христова и који сва добра дјела чини у Господу Богу својему, призивајући Тебе у помоћ, јер Твојим мољењем примих благодат од Господа Бога и удостојен бих вијенца и части и скиптра царскога мојих родитеља светих, ранијих господара српских (господе српске), краљева и царева, да слиједећи животу њихову и правилима царским све недостатке исправљам и управљам у земљама Богом дарованог ми краљевства.“
Хтјели су да је сломе пушком и чизмом у рату, хтјели су и даље хоће да је сломе безакоњем и подвалама у миру. У 9. јануар је уткан наш идентитет, он је симбол њеног настанка, али и нашег отпора. Он је њена и наша веза са Немањићима и Котроманићима. И зато ми имамо шта да славимо. Наши владари су се молили Светом Стефану и стављали његово име испред свога. Неке од њих присвајају и дижу им споменике они који хоће да угасе наш празник. Да би скрпили свој идентитет, узимају дјелиће нашег, а онда још хоће и да га затру. Зато славимо поносни и јер чувамо своје. Нико здравог разума не вјерује у правду Уставног суда БиХ и правне принципе по којима је 9. јануар неуставан. Прегласавањем, а не правом, хтјели су да укину наш празник. Зато славимо поносни и јер вјерујемо у истину и правду.
Славили би и они, да имају своје, али кад би то њихово било само њихово. Пошто немају своје и пошто оно што имају је углавном туђе и отето, онда смета кад славе они што имају своје, који никоме и никада нису отимали. Љепота је у очима посматрача, а бијес и љутња у очима зависти.
