Пакт са ђаволом

Бошњачка љевица није дошла на власт зато што је грађанима понудила нешто смислено и реално оствариво, већ зато што им је огадила претходну власт, и то тако што им је огадила институције, политику и политичаре, а све уз помоћ ЦЦИ-а, Транспаренсија, странаца и ОХР-а.

У Републици Српској није да народ није незадовољан, није да политичари не гријеше, али у Републици Српској народ се неће попишати на парламент или владу. У Републици Српској постоји елементарни патриотизам и поштовање према институцијама и људима који у име народа одлучују. Стотине година под Турцима јесу створили менталитет који не вјерује властима и држави, али Срби су свјесни да без те Народне скупштине, Владе и Предсједника нема ни Републике Српске, а нема ни њих у Босни и Херцеговини.

Зато власти Републике Српске не дају да се усвоји закон у којем ће регистрациона подручја приликом додјеле ЈМБ-ова прелазити ентитетску границу. Да су урадили другачије, како каже један мој друг новинар Хрват „прогутао би их српски мрак на српској цести“. Кад су Бошњаци били против, Влада Републике Српске је заштитила права својих грађана и донијела уредбу којом је прописала поступак додјеле ЈМБ-ова, на начин да је Република Српска једно регистрационо подручје, и за то прибавила сагласност Министарства цивилних послова БиХ и Агенције за идентификациона документа БиХ. Дакле, Република Српска штити и своје националне интересе и права својих грађана.

У војном смислу ислам је склон да жртвује животе цивила зарад остваривања војних циљева. У политичком смислу ислам жртвује права грађана зарад остваривања политичких циљева. Након што је Влада Републике Српске донијела поменуту уредбу, Сулејман Тихић је покренуо апелацију према Уставном суду БиХ ради оцјене уставности ове уредбе. Дакле, треба жртвовати и туђе цивиле.

Да би убиједили свијет како Срби не дају да се усвоји тамо неки закон важан за грађане, чекали су да се беба разболи, и да не може да оде на лијечење јер нема пасоша, јер нема ЈМБ. Чекали су и нису ништа радили, док су дјеца у Републици Српској добијала ЈМБ, вадила пасоше и путовала. Сад смо ми криви.

Покушаји да се незадовољство грађана из ФБиХ прелије у РС нису успјели. Пухало је у Бањалуци окупио мање присталица него поп Милидраг. Нека се доле сада народ избори са влашћу која не рјешава њихове проблеме, а власт са разулареном масом, са руљом која пиша по парламенту.

Полиција која не може да ријеши проблем триста људи који су блокирали национални парламент или није полиција, или их пушта свјесно. Држава гдје странац моли руљу да се повуче како би други странци изашли напоље није држава. Са ентитетом који није у стању да заштити безбједност и право на слободу кретања посланика из нашег ентитета не треба имати посла.

Нашим посланицима у Сарајеву порука: не идите у Сарајево 179 дана, и онда пред истек оне привремене одлуке понудите им доле да се усвоји закон по мјери Републике Српске. Ако неће, окрените се и назад кући!

Нека се они боре са оним што су произвели! Дошао ђаво по своје.

Затезне камате Фонда становања - анализа и рјешење

Законом о приватизацији државних станова („Службени гласник Републике Српске број 118/11, а претходно број 72/07), прописано је: да се приватизација врши откупом, који се станови могу откупити, ко су продавци и купци, да се о откупу закључује уговор прописане форме и садржаја који се овјерава у суду, како се утврђује откупна цијена, да се цијена уплаћује Фонду становања, шта могу бити средства и начини плаћања, (одједном или у мјесечним ратама најдуже до 20 година), да купац на основу уговора стиче својину на стану уписом у јавну евиденцију.

Упутством о утврђивању откупне цијене стана и обрасцима за примјену закона („Службени гласник Републике Српске“ број 41/01), донесеним на основу наведеног Закона у циљу јединствене примјене, прописана су два обрасца уговора (Уговор о откупу стана и Уговор о откупу стана на отплату). Обрасци имају фиксни садржај у погледу општих услова и исплате цијене. Уговором о откупу стана одређено је,  да се исплата врши одједном  и то у року од 15 дана од дана овјере потписа на уговору. Уговором о откупу стана на отплату одређено је да се исплата врши у мјесечним ратама до 15-ог у мјесецу за сваки мјесец, а почев од мјесеца „који уговорне стране одреде“, те да у случају неплаћања 3 узастопне рате, прилично ригорозно је уговорено, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспијева одмах на наплату. Тумачење Фонда у погледу почетка отплате је „да прописани фиксни садржај уговора о откупу стана на отплату не одређује да исплате почињу од дана овјере потписа на уговору, већ од дана односно мјесеца који уговорне стране одреде.  И једним и другим уговором одређено је да наредног мјесеца, носиоцу станарског права престаје обавеза плаћања станарине, што у контексту наведеног значи, да је то код Уговора о откупу стана наредни мјесец од мјесеца овјере потписа, а код Уговора о откупу на отплату наредни мјесец од мјесеца који су уговорне стране одредиле као први мјесец исплате.“

Уговори не садрже одредбу о дуговању и каматама у случају задоцњелог плаћања, али је према тврдњама Фонда „та обавеза купца као дужника одређена одредбом члана 277. Закона о облигационим односима, која прописује да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и затезну камату по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате“. Имајући у виду да већина грађана - купаца није била упозната са свим наведеним законским рјешењима и да су уговори у били непрецизни у погледу мјесеца почетка отплате, за очекивати је било да ће доћи до великог броја нередовних платиша.

Фонду су након отпочињања примјене закона судови, сукцесивно достављали уговоре о откупу, након чега је Фонд евидентирао потраживања из уговора, као и уплате откупне цијене стана. Одређени број купаца није благовремено вршио плаћања према уговору из различитих разлога:

• неспоразума везано за мјесец почетка отплате усљед непрецизности уговора, те разлика у тумачењу уговора (одредба „који уговорне стране одреде“, након потписивања, након овјере потписа у суду, итд.),
• одређених потешкоћа у самом плаћању (функционисање платног промета, нпр. лоше функционисање поштанских услуга, спора књижења, итд.),
• објективних проблема грађана (нередовност личних примања, болест, итд.),
• неодговорности грађана.

Поједини уговори нису садржавали све податке о мјесецу почетка отплате и престанку плаћања станарине, те датуму закључења, односно потписивања уговора. Ако су одредбе Уговора непрецизне у погледу мјесеца почетка отплате, онда, тумачење увијек иде у корист стране која није састављала уговор (у складу са чланом 100 ЗОО), тј. у корист Купца.

Уговор је купцима уручиван након овјеравања потписа код надлежног суда чиме је након завршене законске процедуре форма уговора испоштована, те као такав почиње да производи правна дејства. Обзиром да се Уговором утврђују права и обавезе уговорних страна, те начин извршења истих као и посљедице неизвршавања преузетих обавеза, то је за реализацију Уговора неопходно да исти буде уручен на законом прописан начин.

Обзиром на тада важећу законску регулативу, која се посматра као lex specialis у односу на општа правила облигационог права, могло би се можда и погрешно закључити да је Продавац унапријед знао да је немогуће да Купац плати уговорену цијену почевши од дана потписивања Уговора, јер сам Уговор није прошао законом прописану процедуру, односно није извршена провјера законитог утврђивања откупне цијене стана након чега слиједи овјера потписа уговорних страна код надлежног суда. Суд након извршене овјере потписа доставља примјерке уговора јавном правобраниоцу и министарству надлежном за стамбене односе, све у складу са Законом.

Према фиксној одредби уговора о откупу на отплату у случају неплаћања 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспјева одмах на наплату те тај износ, а не износ рате, постаје дуг купца на који се у случају неплаћања обрачунава камата.

Одредба члана VII уговора о откупу стана на отплату, којом је дефинисано да „ако купци не плате 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене доспијева одмах на наплату“, је у супротности са одредбом члана 277. став 1 и члана 324. Закона о облигационим односима, као и одредбама Закона о висини стопе затезне камате. Дужник који закасни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и камату, међутим купцима је камата евентуално могла бити обрачуната за дане стварног кашњења, али никако у износу како је Продавац захтијевао, који износ је идентичан износу главног дуга. Ако је до кашњења у исплати неке од рата дошло, једна уговорна страна – Продавац требала је опоменом позвати другу уговорну страну, са тада извршеним обрачуном и захтјевом за исплатом преосталог дуга у цјелости, или једнострано раскинути уговор. Одредба члана VII уговора о откупу стана на отплату супротна је начелима (савјесности и поштења) облигационих односа, те када би се иста примјењивала, на терет купаца, слиједом правне неукости истих, неминовно би водила неоснованом богаћењу Продавца, који није овлаштен потраживати захтјевани износ законске затезне камате. Такође, одредбом члана 141. ЗОО дефинисано је да је ништав уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу и зависношћу, уговори за себе или за неког трећег корист, која је у очигледној несразмјери са оним што је он другом дао или учинио, или се обавезао дати или учинити.

Због неплаћања отпочело се са утужењима купаца који нису платили најмање 3 и више мјесечних рата. Судском одлуком или поравнањем Фонду су досуђивана потраживања по основу главног дуга, затезних камата и трошкова поступка, при чему су судови претежно заузели став:

• да је уговор о откупу стана по свом правном карактеру, уговор о купопродаји и уговор у корист трећег, а не уговор о кредиту како га поједини квалификују те да, је Фонд становања иако није уговорна страна, легитимисан захтијевати исплату која је уговорена у његово име, да се ради о уговореној новчаној обавези са одређеним износом и роком испуњења, те да неплаћањем у року купац стана долази у доцњу, када дугује поред главнице и затезну камату по стопи утврђеној Законом о висини стопе затезне камате (чланови 277. и 324. Закона о облигационим односима);
• да право на затезну камату припада повјериоцу и када није уговорено, јер је оно законом прописано;
• да потраживања по тим уговорима застарјевају за десет а не три године;
• да потраживање путем суда није условљено претходним обавјештавањем и опомињањем купца као дужника;
• да износ обрачунате затезне камате не може бити већи од главног дуга (члан 4б Закона о висини стопе затезне камате).                  

Разлози због чега су донесене овакве пресуде у корист Фонда су сљедећи:

• Фонд је тужио грађане који, у неповољном финансијском положају, нису ангажовали адвокате, нити су припремили ваљану одбрану. Грађани углавном немају могућности да ангажују адвокате, или је коштање истог + судски трошкови упоредиво са цијеном доспјелих камата, те из тог разлога за њих демотивишући фактор,
• судови нису уобзирили потенцијалне аргументе грађана, а везано за повреду принципа облигационог права, непрецизност уговора, непостојање категорије камата у терету хипотеке у изводу из књиге уложених уговора, застаре потраживања (3 или 10 година).

Потраживање камата у ситуацији јасно издефинисаних рата не може се  ни обрачунавати на мјесечном нивоу, већ од дана када је у суду поднесен захтјев за исплатом исте. Ово из разлога јер је Продавац био у обавези да у ситуацији када је до кашњења дошло, и када је преостали дуг доспио на наплату тужити купце, а наравно претходно доставити опомену пред утужење, па тада од утужења захтијевати законску затезну камату.

На основу наведених пресуда, бројни грађани су исплатили своје обавезе у погледу и главнице и камата, углавном због потребе за прометовањем стана, и користи која у том погледу вишеструко прелази обавезе у погледу затезних камата. Многи грађани нису у могућности да измире своје обавезе. Грађани који износ од нпр. 1200 - 4800 КМ плаћају у 120 мјесечних рата, плаћају мјесечну рату у висини од 10-40КМ, што наводи на помисао да се углавном ради о пензионерима и другим грађанима изразито ниских личних примања.

Влада РС на сједници у октобру мјесецу 2012.године донијела је Одлуку број: 04/01-012-2-2372/12 од 04.10.2012. године према којој "Купцима државних станова, који током отплате имају регистровано кашњење у отплати само једанпут од три (3) узастопне мјесечне рате (члан VII Уговора о откупу стана), које није дуже од 30 дана, обрачун затезних камата ће се вршити на мјесечне рате." Одлука је ступила на снагу даном доношења, а требала се објавити на огласној табли предузећа.

Наведена одлука рјешава проблем који је настао усљед неспоразума везано за мјесец почетка отплате, те у току периода отплате, ако из објективних разлога постоји кашњење уколико је оно било од три (3) узастопне мјесечне рате, а не дуже од 30 дана.

Ако би грађани који још нису исплатили њихове наводне обавезе у погледу затезних камата тужили Фонд, постоји велика вјероватноћа да би добили спор, ако се позову на:

• повреду принципа облигационог права,
• непрецизност уговора - тумачење увијек иде у корист стране која није састављала уговор (у складу са чланом 100 ЗОО),
• недавање брисовне дозволе од стране Фонда (постоје одређене пресуде у корист грађана),
• застару потраживања у трајању од 10 год. (постоје одређене пресуде у корист грађана).

Имајући у виду да је Влада РС донијела одлуку којом рјешава проблем дијела купаца, те да је могуће да одређени број купаца тужи Фонд и да добије спор, те да је неправедно да одређени број грађана испашта због грешака јавних предузећа (Поште РС) и платног промета, те нередовних личних примања (од којих многа долазе из јавног сектора, пензија, итд.)... на 27.сједници Народне скупштине клуб посланика СНСД је предложио закључак којим Народна Скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да у функцији Скупштине Фонда становања Републике Српске донесе одлуку којом ће купцима државних станова, који су током отплате имали узастопна кашњења од три (3) и више мјесечних рата, обрачун затезних камата вршити на мјесечне рате. За овај закључак гласало је 51 посланика, док је 14 посланика СДС и ПДП било суздржано.