Дефицитарна занимања - анализе и закључци

У једном разговору са америчким студентима о нашем образовном систему споменуо сам да Влада Републике Српске доноси уписну политику и уписне квоте на јавним и приватним високо-школским установама, те да суфинансира школовање студентима дефицитарних занимања. Питали су ме зашто то радимо, и зашто једне ограничавамо да упишу што желе, а друге подстичемо да уписују факултете које жели Влада. Добро сам се замислио, па сам им рекао да је разлика у томе што у Америци студенти не очекују да им држава нађе посао након студија, нити државу сматрају одговорном за своју (не)запосленост.

Фактори значајни за правилан избор професионалног занимања у оквиру високог образовања (факултета) подједнако укључују и лични и шири колективни контекст. Свакако важан је дубоко индивидуални интерес и жеља појединца за образовном надградњом, односно студирањем, кроз реално сагледавање и анализу сопствених способности, односно талента и интереса за одређено научно подручје. Свако има одређене природне способности за неке врсте активности и веома је важно према тим способностима одабрати посао којим ћемо се професионално бавити у будућности.

Међутим, према мом скромном мишљењу, најбитнији фактор јесте сагледавање ширег друштвеног контекста, тачније стања на тржишту рада. Жеља сваког студента је по завршетку студија радити посао за који се, углавном мукотрпно, школовао. Нажалост, стварно стање у тржишним кретањима често је у несагласности с том жељом. Наиме, незапосленост, неповољни услови рада, неадекватна запосленост (проблем нестручности, квалификација, некомпетентности…) питања су и проблеми с којима највећи број грађана неспокојно завршава свој дан и још неспокојније дочекује нови.

Како сам већ споменуо Влада РС суфинансира школовање студентима дефицитарних занимања. Број студената који су добили ову помоћ варира:

-         академска 2008./2009.година – 540 студената

-         академска 2009./2010.година – 618 студената

-         академска 2010./2011.година – 731 студената

-         академска 2011./2012.година – 471 студената

-         академска 2012./2013.година – 356 студената

Обухваћени студијски програми по факултетима су:

Машински – Заштита на раду, Енергетско и саобраћајно Машинство, Мехатроника, Производно машинство, Индустријски инжењеринг и менаџмент;

Електротехнички – Електроенергетика, Рачунарство, Аутоматика, Електроника и Телекомуникације;

ПМФ – Математика, Информатика, Физика;

АГФ – Геодезија.

Недавно је Главна служба за ревизију јавног сектора РС у својој анализи уочила да „мјере Владе Републике Српске (РС) на повећању учешћа математичара и инжењера у структури високообразованих дале су одређене резултате, али недовољне да би се значајније промијенила структура и да би била побољшана у корист ових студијских програма“. Евидентно је и да опада број студената дефицитарних занимања којима се суфинансира школовање, иако нема сужавања листе студијских програма дефицитарних занимања.

Поставимо себи сљедећа питања:

-  да ли листу студијских програма дефицитарних занимања треба  промијенити и евентуално проширити?

-  да ли износ средстава који добијају ови студенти треба повећати и тако додатно мотивисати студенте да уписују ове студијске програме?

Такође, ако себи поставимо питање зашто студенти не уписују студијске програме с којима ће лакше наћи посао, иако их Влада помаже у томе, можемо рећи због тога што се ради о тешким, сложеним и захтјевним студијским програмима. Али шта је са Медицинским факултетом. Зашто студенти уписују овај изузетно тежак факултет, иако наводно није дефицитаран?!

Шта је то, уопште, дефицитарно занимање?

Листу студијских програма дефицитарних занимања доноси Савјет за развој високог образовања. На основу којих анализа и критеријума?!

Покушаћу дати одговор на ово питање. Рецимо да је однос између незапослених ВСС одређене струке/занимања и запослених ВСС критеријум за оцјену дефицитарности, који можемо и назвати коефицијент дефицитарности (КД). Што је овај коефицијент мањи – то је занимање више дефицитарно. Ако га помножимо са 35 година радног вијека (велики број се пензионише по основу година старости), те са 0,5 (под претпоставком да је расподјела запослених према годинама стажа линеарна) угрубо добијамо колико просјечно година треба чекати на бироу да се дође до посла у тој струци/занимању, иако овај резултат није циљ ове анализе, већ сагледавање мјере притиска одређених занимања на тржиште рада. Овдје треба имати у виду и кретања на тржишту рада, отварање нових радних мјеста у тој струци, запошљавање ВС кадрова на мјеста која нису према пријави у ПУ РС одговарајућа за ту струку (министар у ентитетској влади 12, начелник општине 34, извршни директор 39, директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162...).

Упоређујући податке из Пореске Управе о броју пријава ВСС за одређена занимања и податке из Завода за запошљавање за незапослене ВСС који одговарају тим занимањима, можемо видјети да дефицитарна занимања имају сљедеће коефицијенте дефицитарности:

Машински:

–  број незапослених: машински 174, металурзи 7, заштита на раду 6, педагози машиноградња 2 и мех.технологије 1, итд... око 190;

–   број пријављених: машински инжењер 668, професор машинства 50, инжењер електромашинства 30, професор/предавач заштите на раду 22, машински пројектант конструктор 14, истраживач машинства 13, машински техничар 12, машински пројектант технологије монтаже 7, инжењер металургије 7, професор машинске енергетике 6, итд... број се креће око 820-840 расположивих радних мјеста машинске струке. КД је око 0,23. Значи да незапосленом машинском инжењеру на бироу треба просјечно око 4 године чекања да дође до посла у струци.

Електротехнички:

–         број незапослених: електричари и енергетичари 207;

–      број пријављених: инжењер електротехнике 582, инжењер електронике 113, програмер 83, професор електротехнике 54, електроинжењер за аутоматику 34, инжењер електроенергетике 33, инжењер рачунарства 31, инжењер телекомуникација 24, инжењер за аутоматизацију у електроенергетици 22, координатор рачунарске мреже 22, електротехничар 12, елетроинжењер за аутоматизацију у индустрији 12, предавач електротехнике 11, пројектант електроенергетских система 10, итд... број се креће око 1030-1050 расположивих радних мјеста електротехничке струке. КД је око 0,20. Значи да незапосленом електро-инжењеру на бироу треба просјечно око 3,5 године чекања да дође до посла у струци.

ПМФ – Математика, Информатика, Физика:

–     број незапослених: информатичари 256, педагози информатика 16, математика 16, физика 2, математика и физика 4, радници природних наука математичари 3 и физичари 1... 298;

–  број пријављених: наставник математике 356, професор математике 340, професор информатике 311, професор физике 214, информатичар 210, наставник информатике 188, наставник физике 167, физичар 15, математичар 13, итд... број се креће око 1800-1820 расположивих радних мјеста наведених струка. КД је око 0,16. Значи да незапосленима наведених струка на бироу треба просјечно око 2,5-3 године чекања да дођу до посла у струци. Треба имати у виду да се хиперпродукцијом информатичара на приватним факултетима добио неповољнији КД код ове струке – 0,38. Ако издвојимо математику и физику, добијемо КД 0,03 и 0,013 респективно, што значи да незапослени математичари и физичари требају просјечно око 6 мјесеци односно око 3 мјесеца респективно да дођу до посла у струци. Незапосленом информатичару треба 6,5-7,0 година.

АГФ – Геодезија

–        број незапослених: инжењер геодезије 39;

–  број пријављених: инжењер геодезије 67. КД је око 0,58. Значи да незапосленим геодетама на бироу треба просјечно око 10 година чекања да дођу до посла у струци.

Толико о дефицитарним занимањима. Али погледајмо мало остале: економисте, правнике, докторе, инжењере пољопривреде, шумарства, итд...

Економски:

–        број незапослених: финансијски радници и економисти 3585;

–        број пријављених: економиста 4175, комерцијалист 390, рачуновођа 267, књиговођа 215, кредитни службеник 181, професор економских предмета 173, економиста менаџмента 121, банковни службеник 98, трговачки радник 97, економиста за маркетинг 85, економиста за финансије 79, економиста банкарства 76, службеник за осигурање 73, набавно-продајни референт 67, руководилац рачуноводства и финансија 62, руководилац финансијских послова 55, руководилац пословнице набаве и продаје 55, референт за продају 54, ревизор 53, заступник осигурања 50, службеник у осигурању 48, стручни сарадник за финансијске планове и анализе 38, финансијски књиговођа 36, економиста савјетник 34, набавни референт 30, директор комерцијалне службе 27, службеник продаје 24, благајник 24, комерцијални службеник 23, економиста за анализе и планирање 19, директор финансија и рачуноводства 19, директор продаје 19, ликвидатор 16, итд... број се креће око 6800 расположивих радних мјеста економске струке. Ако узмемо у обзир да мјеста попут: директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162... углавном попуњавају дипломирани економисти и правници, овај број се пење на око 8000, и КД се креће негдје око 0,40-0,45. Значи да незапосленом економисти на бироу треба просјечно око 7,5 година чекања да дође до посла у струци.

Правни:

–         број незапослених: 1519;

–      број пријављених: правник 2469, професор правних предмета 95, правни савјетник 65, адвокат 62, руководилац општих и правних послова 60, секретар установе 48, судија општинског суда 46, судија окружног суда 36, секретар министарства 35, референт за правне послове 30, стручни сарадник у правосудним органима 29, јавни тужилац 19, итд... број се креће око 3000 расположивих радних мјеста правне струке. Ако узмемо у обзир да мјеста попут: директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162, службеник 63, итд... углавном попуњавају дипломирани економисти и правници, овај број се пење на око 4000, и КД се креће негдје око 0,35-0,40. Значи да незапосленом правнику на бироу треба просјечно око 6,5 година чекања да дође до посла у струци.

Здравствени:

–        број незапослених: стоматолози 166, фармацеути 91, љекари 89;

–   број пријављених: доктор медицине 1320, доктор стоматологије 673, фармацеут у велепродаји 334, доктор фармације 135, фармацеут на испитивању и контроли лијекова 121, професор медицинско-биохемијских предмета 78, доктор медицине педијатар 59, доктор медицине интерниста 55, клинички фармацеут 50, доктор медицине гинеколог и опстетричар 44, професор фармацеутских предмета 41, фармацеут фармакоинформатичар 37, технолог фармацеутских производа 34, доктор медицине офталмолог 31, доктор медицине радиолог 25, доктор медицине специјализант 24, фармацеутски лаборант 23, доктор медицине рада 23, фармацеутски техничар 20, техничар фармацеутских производа 20, доктор медицине пнеумофтизеолог 20, доктор опште медицине 19, доктор породичне медицине 17, предавач медицине 16, доктор медицине општи хирург 15, доктор физикалне медицине и рехабилитације 12, доктор медицине анестезиолог и реаниматолог 11, професор физиотерапије 10, итд... Ако подијелимо на стоматологе 673, фармацеуте 815, и љекаре 1779, угрубо добијамо КД код стоматолога 0,25, код фармацеута 0,11, и код љекара 0,05. Значи да просјечно незапосленом стоматологу на бироу треба нешто мање од 4,5 године, незапосленом фармацеуту 2 године, незапосленом љекару 10-11 мјесеци чекања да дође до посла у струци.

Пољопривредни:

–        број незапослених: пољопривредници 477, ветеринари 32;

–   број пријављених: инжењер агроном 579, ветеринар 272, агроном за ратарство 41, пољопривредни инспектор 32, агроном за воћарство 25, пољопривредни техничар 19, истраживач у пољопривреди 17, агроном за хортикултуру 15, агроном за виноградарство и винарство 14, ветеринар за здравствену заштиту животиња 11, ветеринар опште праксе 9, ветеринарски инспектор 8, агроном сточарства 8, агроном за заштиту биља 7, итд... Ако подијелимо на пољопривреднике 757 и ветеринаре 300, угрубо добијамо КД код пољопривредника 0,63, код ветеринара 0,11. Значи да просјечно незапосленом агроному на бироу треба 11 година, а незапосленом ветеринару нешто мање од 2 године чекања да дођу до посла у струци.

Шумарски:

–        број незапослених: шумари 97, пејзажна архитектура 9;

–   број пријављених: инжењер шумарства 468. КД је око 0,23. Значи да незапосленим инжењерима шумарства на бироу треба нешто мање од 4 године чекања да дођу до посла у струци.

Грађевински:

–        број незапослених: грађевински инжењери 109, архитекте 166;

–   број пријављених: грађевински инжењер 841, инжењер архитектуре 422, пројектант архитектуре 56, грађевински пословођа 28, пројектант грађевинских конструкција 23, итд... Ако подијелимо на грађевинске инжењере 892, и архитекте 478, угрубо добијамо КД 0,12 и 0,35 респективно. Значи да просјечно незапосленом грађевинском инжењеру на бироу треба 2 године, а незапосленом архитекти нешто више од 6 година чекања да дођу до посла у струци.

Саобраћајни:

–        број незапослених: инжењер за друмски саобраћај 122, инжењер саобраћаја 42; 

–    број пријављених: инжењер друмског саобраћаја 289, инжењер жељезничког саобраћаја 31, професор друмског саобраћаја 23, предавач саобраћаја 18, универзитетски асистент саобраћаја 14, инжењер поштанског саобраћаја 14, професор ПТТ саобраћаја 12, универзитетски професор саобраћаја 11, инжењер зрачног саобраћаја 11, итд... број се креће око 450 расположивих радних мјеста саобраћајне струке. КД је око 0,37. Значи да незапосленим инжењерима саобраћаја на бироу треба око 6,5 година чекања да дођу до посла у струци.

Да не улазимо даље у свако занимање појединачно, ево кратак преглед занимања и израчунатих коефицијената дефицитарности, пореданих од најмањег ка највећем, из којег се може стећи увид у притисак на тржиште рада које ствара свако од доленаведених занимања:

Физика – 0,013 (5/396)

Математика – 0,03 (21/709)

Медицина – 0,05 (89/1779)

Њемачки језик – 0,05 (24/510)

Биологија – 0,07 (60/805)

Фармација – 0,11 (91/815)

Ветерина – 0,11 (32/300)

Грађевина – 0,12 (109/892)

Историја – 0,13 (101/796)

Електротехника – 0,20 (207/1040)

Машинство – 0,23 (190/830)

Шумарство – 0,23 (108/468)

Српски језик – 0,23 (233/1000)

Стоматологија – 0,25 (166/673)

Енглески језик – 0,30 (357/1178)
Хемија – 0,30 (130/430)

Архитектура – 0,35 (166/478)

Географија и просторно – 0,36 (276/775)

Право – 0,35-0,40 (1500/≈4000)
Саобраћајни – 0,37 (166/450)

Информатика – 0,38 (272/709)

Економија – 0,40-0,45 (3585/≈8000)

Психологија – 0,44 (228/512)

Разредна настава – 0,46 (934/2033)

Физичка култура – 0,46 (482 /1052)

Технологија прехрамбена – 0,51 (133/259)

Геодезија – 0,58 (39/67)

Технологија текстилна – 0,61 (16/26)

Пољопривреда – 0,63 (477/757)

Рударство – 0,64 (53/83)

Технологија хемијска – 0,67 (96/143)

Педагогија – 0,69 (308/449)

Односи с јавношћу – 0,72 (229/316)

Екологија – 0,77 (89/115)

Социјални рад – 0,91 (127/140)

Предшколско васпитање – 1,03 (238/232)

Политичке науке – 2,52 (121/48)

Из ове анализе се могу извести сљедеће групе закључака:

1.     Листу дефицитарних занимања треба измијенити. Геодезија већ одавно не спада у листу дефицитарних занимања. Ни Машинство се више не може назвати дефицитаним занимањем, иако мали број студената годишње дипломира, али нема отварања нових радних мјеста. С друге стране Медицина то дефинитивно јесте. За очекивати је да се број радних мјеста повећава, с обзиром на развој нових здравствених услуга. Овдје треба обратити пажњу на потребе друштва и привреде. Одређена занимања су везана углавном за образовни систем (Физика, Математика, Њемачки језик, Биологија, Историја...) и поставља се питање колико уписивање ових студијских програма треба подстицати, из разлога што се број расположивих радних мјеста неће повећавати. Исто вриједи и за студијски програм Фармација. Иако ниједан студијски програм није у правом смислу те ријечи дефицитаран (број незапослених је већи од нуле), очекивати је да умјерена конкуренција на тржишту рада допринесе бољем квалитету радних процеса, али код занимања гдје можемо очекивати отварање нових радних мјеста и нове инвестиције (Грађевина, Електротехника...). Сматрам да ова два захтјева треба ускладити и предлажем да листа дефицитарних занимања буде сљедећа: Физика, Математика, Медицина, Њемачки језик, Ветерина, Грађевина, Електротехника.

2.    Одређене студијске програме подхитно треба укинути, или драстично смањити уписне квоте на истим. Политичке науке, Предшколско васпитање, Комуникологију и Екологију забранити на приватним високошколским установама (укинути лиценцу). На јавним високошколским установама радикално смањити уписне квоте на студијским програмима: Политичке науке, Социјални рад, Екологија, Педагогија, Текстилна и Хемијска Технологија, Рударство и Пољопривреда.

3.      Закон о високом образовању треба измијенити у правцу да се Информатика не сврстава више у природне науке, јер је обавеза да високошколске установе организују студијске програме и из ове области проузроковала да сви приватни универзитети организују студијски програм Информационе технологије. Ограничити поплаву менаџерских, економских и финансијских студијских програма на приватним универзитетима. Смањити уписне квоте на јавним универзитетима за студијске програме: Психологија, Разредна настава, Физичка култура, Прехрамбена Технологија, Геодезија.

На крају напомена: Методологија којом сам дошао до горепоменутих налаза и закључака није савршена. Иста претпоставља одређене линеарне зависности гдје оне очигледно не постоје, те не узима у обзир неке динамичке карактеристике гдје постоје, али због чега би требало уобзирити и податке са високошколских установа и њихове пројекције интереса за појединим студијским програмима, те из Привредне коморе пројекције потреба привреде у будућности. Код одређених занимања није лако утврдити корелације између броја незапослених ВСС и расположивих радних мјеста, јер је овај други параметар добијен из података из пореских пријава, који укључују велики број занимања попут: извршни директор, директор, референт, административни службеник, пословођа, а гдје је тешко одредити која лица ВСС су запослена на овим мјестима.

Налази који су резултат ове анализе су грубе процјене, али мислим да већа прецизност која би укључивала захтијевнију методологију не би пуно промијенила исход, и зато сматрам да изведени закључци имају тежину.

Пакт са ђаволом

Бошњачка љевица није дошла на власт зато што је грађанима понудила нешто смислено и реално оствариво, већ зато што им је огадила претходну власт, и то тако што им је огадила институције, политику и политичаре, а све уз помоћ ЦЦИ-а, Транспаренсија, странаца и ОХР-а.

У Републици Српској није да народ није незадовољан, није да политичари не гријеше, али у Републици Српској народ се неће попишати на парламент или владу. У Републици Српској постоји елементарни патриотизам и поштовање према институцијама и људима који у име народа одлучују. Стотине година под Турцима јесу створили менталитет који не вјерује властима и држави, али Срби су свјесни да без те Народне скупштине, Владе и Предсједника нема ни Републике Српске, а нема ни њих у Босни и Херцеговини.

Зато власти Републике Српске не дају да се усвоји закон у којем ће регистрациона подручја приликом додјеле ЈМБ-ова прелазити ентитетску границу. Да су урадили другачије, како каже један мој друг новинар Хрват „прогутао би их српски мрак на српској цести“. Кад су Бошњаци били против, Влада Републике Српске је заштитила права својих грађана и донијела уредбу којом је прописала поступак додјеле ЈМБ-ова, на начин да је Република Српска једно регистрационо подручје, и за то прибавила сагласност Министарства цивилних послова БиХ и Агенције за идентификациона документа БиХ. Дакле, Република Српска штити и своје националне интересе и права својих грађана.

У војном смислу ислам је склон да жртвује животе цивила зарад остваривања војних циљева. У политичком смислу ислам жртвује права грађана зарад остваривања политичких циљева. Након што је Влада Републике Српске донијела поменуту уредбу, Сулејман Тихић је покренуо апелацију према Уставном суду БиХ ради оцјене уставности ове уредбе. Дакле, треба жртвовати и туђе цивиле.

Да би убиједили свијет како Срби не дају да се усвоји тамо неки закон важан за грађане, чекали су да се беба разболи, и да не може да оде на лијечење јер нема пасоша, јер нема ЈМБ. Чекали су и нису ништа радили, док су дјеца у Републици Српској добијала ЈМБ, вадила пасоше и путовала. Сад смо ми криви.

Покушаји да се незадовољство грађана из ФБиХ прелије у РС нису успјели. Пухало је у Бањалуци окупио мање присталица него поп Милидраг. Нека се доле сада народ избори са влашћу која не рјешава њихове проблеме, а власт са разулареном масом, са руљом која пиша по парламенту.

Полиција која не може да ријеши проблем триста људи који су блокирали национални парламент или није полиција, или их пушта свјесно. Држава гдје странац моли руљу да се повуче како би други странци изашли напоље није држава. Са ентитетом који није у стању да заштити безбједност и право на слободу кретања посланика из нашег ентитета не треба имати посла.

Нашим посланицима у Сарајеву порука: не идите у Сарајево 179 дана, и онда пред истек оне привремене одлуке понудите им доле да се усвоји закон по мјери Републике Српске. Ако неће, окрените се и назад кући!

Нека се они боре са оним што су произвели! Дошао ђаво по своје.

Затезне камате Фонда становања - анализа и рјешење

Законом о приватизацији државних станова („Службени гласник Републике Српске број 118/11, а претходно број 72/07), прописано је: да се приватизација врши откупом, који се станови могу откупити, ко су продавци и купци, да се о откупу закључује уговор прописане форме и садржаја који се овјерава у суду, како се утврђује откупна цијена, да се цијена уплаћује Фонду становања, шта могу бити средства и начини плаћања, (одједном или у мјесечним ратама најдуже до 20 година), да купац на основу уговора стиче својину на стану уписом у јавну евиденцију.

Упутством о утврђивању откупне цијене стана и обрасцима за примјену закона („Службени гласник Републике Српске“ број 41/01), донесеним на основу наведеног Закона у циљу јединствене примјене, прописана су два обрасца уговора (Уговор о откупу стана и Уговор о откупу стана на отплату). Обрасци имају фиксни садржај у погледу општих услова и исплате цијене. Уговором о откупу стана одређено је,  да се исплата врши одједном  и то у року од 15 дана од дана овјере потписа на уговору. Уговором о откупу стана на отплату одређено је да се исплата врши у мјесечним ратама до 15-ог у мјесецу за сваки мјесец, а почев од мјесеца „који уговорне стране одреде“, те да у случају неплаћања 3 узастопне рате, прилично ригорозно је уговорено, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспијева одмах на наплату. Тумачење Фонда у погледу почетка отплате је „да прописани фиксни садржај уговора о откупу стана на отплату не одређује да исплате почињу од дана овјере потписа на уговору, већ од дана односно мјесеца који уговорне стране одреде.  И једним и другим уговором одређено је да наредног мјесеца, носиоцу станарског права престаје обавеза плаћања станарине, што у контексту наведеног значи, да је то код Уговора о откупу стана наредни мјесец од мјесеца овјере потписа, а код Уговора о откупу на отплату наредни мјесец од мјесеца који су уговорне стране одредиле као први мјесец исплате.“

Уговори не садрже одредбу о дуговању и каматама у случају задоцњелог плаћања, али је према тврдњама Фонда „та обавеза купца као дужника одређена одредбом члана 277. Закона о облигационим односима, која прописује да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и затезну камату по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате“. Имајући у виду да већина грађана - купаца није била упозната са свим наведеним законским рјешењима и да су уговори у били непрецизни у погледу мјесеца почетка отплате, за очекивати је било да ће доћи до великог броја нередовних платиша.

Фонду су након отпочињања примјене закона судови, сукцесивно достављали уговоре о откупу, након чега је Фонд евидентирао потраживања из уговора, као и уплате откупне цијене стана. Одређени број купаца није благовремено вршио плаћања према уговору из различитих разлога:

• неспоразума везано за мјесец почетка отплате усљед непрецизности уговора, те разлика у тумачењу уговора (одредба „који уговорне стране одреде“, након потписивања, након овјере потписа у суду, итд.),
• одређених потешкоћа у самом плаћању (функционисање платног промета, нпр. лоше функционисање поштанских услуга, спора књижења, итд.),
• објективних проблема грађана (нередовност личних примања, болест, итд.),
• неодговорности грађана.

Поједини уговори нису садржавали све податке о мјесецу почетка отплате и престанку плаћања станарине, те датуму закључења, односно потписивања уговора. Ако су одредбе Уговора непрецизне у погледу мјесеца почетка отплате, онда, тумачење увијек иде у корист стране која није састављала уговор (у складу са чланом 100 ЗОО), тј. у корист Купца.

Уговор је купцима уручиван након овјеравања потписа код надлежног суда чиме је након завршене законске процедуре форма уговора испоштована, те као такав почиње да производи правна дејства. Обзиром да се Уговором утврђују права и обавезе уговорних страна, те начин извршења истих као и посљедице неизвршавања преузетих обавеза, то је за реализацију Уговора неопходно да исти буде уручен на законом прописан начин.

Обзиром на тада важећу законску регулативу, која се посматра као lex specialis у односу на општа правила облигационог права, могло би се можда и погрешно закључити да је Продавац унапријед знао да је немогуће да Купац плати уговорену цијену почевши од дана потписивања Уговора, јер сам Уговор није прошао законом прописану процедуру, односно није извршена провјера законитог утврђивања откупне цијене стана након чега слиједи овјера потписа уговорних страна код надлежног суда. Суд након извршене овјере потписа доставља примјерке уговора јавном правобраниоцу и министарству надлежном за стамбене односе, све у складу са Законом.

Према фиксној одредби уговора о откупу на отплату у случају неплаћања 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспјева одмах на наплату те тај износ, а не износ рате, постаје дуг купца на који се у случају неплаћања обрачунава камата.

Одредба члана VII уговора о откупу стана на отплату, којом је дефинисано да „ако купци не плате 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене доспијева одмах на наплату“, је у супротности са одредбом члана 277. став 1 и члана 324. Закона о облигационим односима, као и одредбама Закона о висини стопе затезне камате. Дужник који закасни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и камату, међутим купцима је камата евентуално могла бити обрачуната за дане стварног кашњења, али никако у износу како је Продавац захтијевао, који износ је идентичан износу главног дуга. Ако је до кашњења у исплати неке од рата дошло, једна уговорна страна – Продавац требала је опоменом позвати другу уговорну страну, са тада извршеним обрачуном и захтјевом за исплатом преосталог дуга у цјелости, или једнострано раскинути уговор. Одредба члана VII уговора о откупу стана на отплату супротна је начелима (савјесности и поштења) облигационих односа, те када би се иста примјењивала, на терет купаца, слиједом правне неукости истих, неминовно би водила неоснованом богаћењу Продавца, који није овлаштен потраживати захтјевани износ законске затезне камате. Такође, одредбом члана 141. ЗОО дефинисано је да је ништав уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу и зависношћу, уговори за себе или за неког трећег корист, која је у очигледној несразмјери са оним што је он другом дао или учинио, или се обавезао дати или учинити.

Због неплаћања отпочело се са утужењима купаца који нису платили најмање 3 и више мјесечних рата. Судском одлуком или поравнањем Фонду су досуђивана потраживања по основу главног дуга, затезних камата и трошкова поступка, при чему су судови претежно заузели став:

• да је уговор о откупу стана по свом правном карактеру, уговор о купопродаји и уговор у корист трећег, а не уговор о кредиту како га поједини квалификују те да, је Фонд становања иако није уговорна страна, легитимисан захтијевати исплату која је уговорена у његово име, да се ради о уговореној новчаној обавези са одређеним износом и роком испуњења, те да неплаћањем у року купац стана долази у доцњу, када дугује поред главнице и затезну камату по стопи утврђеној Законом о висини стопе затезне камате (чланови 277. и 324. Закона о облигационим односима);
• да право на затезну камату припада повјериоцу и када није уговорено, јер је оно законом прописано;
• да потраживања по тим уговорима застарјевају за десет а не три године;
• да потраживање путем суда није условљено претходним обавјештавањем и опомињањем купца као дужника;
• да износ обрачунате затезне камате не може бити већи од главног дуга (члан 4б Закона о висини стопе затезне камате).                  

Разлози због чега су донесене овакве пресуде у корист Фонда су сљедећи:

• Фонд је тужио грађане који, у неповољном финансијском положају, нису ангажовали адвокате, нити су припремили ваљану одбрану. Грађани углавном немају могућности да ангажују адвокате, или је коштање истог + судски трошкови упоредиво са цијеном доспјелих камата, те из тог разлога за њих демотивишући фактор,
• судови нису уобзирили потенцијалне аргументе грађана, а везано за повреду принципа облигационог права, непрецизност уговора, непостојање категорије камата у терету хипотеке у изводу из књиге уложених уговора, застаре потраживања (3 или 10 година).

Потраживање камата у ситуацији јасно издефинисаних рата не може се  ни обрачунавати на мјесечном нивоу, већ од дана када је у суду поднесен захтјев за исплатом исте. Ово из разлога јер је Продавац био у обавези да у ситуацији када је до кашњења дошло, и када је преостали дуг доспио на наплату тужити купце, а наравно претходно доставити опомену пред утужење, па тада од утужења захтијевати законску затезну камату.

На основу наведених пресуда, бројни грађани су исплатили своје обавезе у погледу и главнице и камата, углавном због потребе за прометовањем стана, и користи која у том погледу вишеструко прелази обавезе у погледу затезних камата. Многи грађани нису у могућности да измире своје обавезе. Грађани који износ од нпр. 1200 - 4800 КМ плаћају у 120 мјесечних рата, плаћају мјесечну рату у висини од 10-40КМ, што наводи на помисао да се углавном ради о пензионерима и другим грађанима изразито ниских личних примања.

Влада РС на сједници у октобру мјесецу 2012.године донијела је Одлуку број: 04/01-012-2-2372/12 од 04.10.2012. године према којој "Купцима државних станова, који током отплате имају регистровано кашњење у отплати само једанпут од три (3) узастопне мјесечне рате (члан VII Уговора о откупу стана), које није дуже од 30 дана, обрачун затезних камата ће се вршити на мјесечне рате." Одлука је ступила на снагу даном доношења, а требала се објавити на огласној табли предузећа.

Наведена одлука рјешава проблем који је настао усљед неспоразума везано за мјесец почетка отплате, те у току периода отплате, ако из објективних разлога постоји кашњење уколико је оно било од три (3) узастопне мјесечне рате, а не дуже од 30 дана.

Ако би грађани који још нису исплатили њихове наводне обавезе у погледу затезних камата тужили Фонд, постоји велика вјероватноћа да би добили спор, ако се позову на:

• повреду принципа облигационог права,
• непрецизност уговора - тумачење увијек иде у корист стране која није састављала уговор (у складу са чланом 100 ЗОО),
• недавање брисовне дозволе од стране Фонда (постоје одређене пресуде у корист грађана),
• застару потраживања у трајању од 10 год. (постоје одређене пресуде у корист грађана).

Имајући у виду да је Влада РС донијела одлуку којом рјешава проблем дијела купаца, те да је могуће да одређени број купаца тужи Фонд и да добије спор, те да је неправедно да одређени број грађана испашта због грешака јавних предузећа (Поште РС) и платног промета, те нередовних личних примања (од којих многа долазе из јавног сектора, пензија, итд.)... на 27.сједници Народне скупштине клуб посланика СНСД је предложио закључак којим Народна Скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да у функцији Скупштине Фонда становања Републике Српске донесе одлуку којом ће купцима државних станова, који су током отплате имали узастопна кашњења од три (3) и више мјесечних рата, обрачун затезних камата вршити на мјесечне рате. За овај закључак гласало је 51 посланика, док је 14 посланика СДС и ПДП било суздржано.

Отпис затезних камата - откуп државних станова

Крајем прошле године обратила ми се група грађана који су добили неочекивани износ камата  на наплату код плаћања откупа стана Фонду становања Републике Српске, па сам на наставку 21. сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане 22., 23., и 24. октобра 2012. године, поставио сљедеће посланичко питање:

„...2002. године ови су грађани потписали уговоре о откупу стана на отплату са Фондом становања у којима није прецизно наведено од када почиње да тече обавеза уплаћивања рата за откуп стана (наведена је само година). Они су почели да отплаћују уговорене рате из наведеног уговорa у мјесецу након овјере потписа код надлежног суда. Међутим, Фонд становања је њихову обавезу рачунао од мјесеца када је потписан уговор, о чему они нису били благовремено информисани. Из тог разлога, кумулативна камата на неплаћене обавезе (у тих неколико мјесеци) је протеклих година нарасла до износа главнице када је Инвестиционо-развојна банка Републике Срспке обуставила обрачун камата из разумљивих разлога. Тек након истека отплатног периода (наведеног у уговору) ИРБ Републике Српске је обавијестила ове грађане да морају да измире наведене обавезе у погледу кумулативне камате. Ови грађани нису имали информацију и потпуно су затечени да се кумулативна камата увећавала, те нису могли благовремено реаговати, штавише, у финансијким картицама у које су грађани имали право увида (које су периодично и користили) није био приказан наведени дуг проистекао на име затезних камата, нити их је било ко о томе обавијестио приликом увида.

Будући да је Фонд становања укњижио ова потраживања, Инвестиционо-развојна банка нема правни основ да искњижи ове обавезе грађана у погледу кумулативних камата које су протеклих година нарасле до износа главнице. Већина ових грађана су пензионери и нису реално у могућности да измире ове обавезе.

Може ли Влада Републике Српске (евентуално у сарадњи са Народном скупштином ) ријешити овај проблем, и грађанима искњижити ове обавезе које нису настале као резултата небриге и неиспуњења обавезе ових грађана, већ искључиво као резултат неспоразума и неажурности администрације?“                                    

Добио сам сљедећи ОДГОВОР:    

Законом о приватизацији државних станова („Службени гласник Републике Српске број 118/11, а претходно број 72/07), прописано је: да се приватизација врши откупом, који се станови могу откупити, ко су продавци и купци, да се о откупу закључује уговор прописане форме и садржаја који се овјерава у суду, како се утврђује откупна цијена, да се цијена уплаћује Фонду становања, шта могу бити средства и начини плаћања, (одједном или у мјесечним ратама најдуже до 20 година), да купац на основу уговора стиче својину на стану уписом у јавну евиденцију.

Упутством о утврђивању откупне цијене стана и обрасцима за примјену закона („Службени гласник Републике Српске“ број 41/01), донесеним на основу наведеног Закона у циљу јединствене примјене, прописана су два обрасца уговора (Уговор о откупу стана и Уговор о откупу стана на отплату).                                                                                            

Обрасци имају фиксни садржај у погледу општих услова и исплате цијене. Уговоромо откупу стана одређено је,  да се исплата врши одједном  и то у року од 15 дана од дана овјере потписа на уговору. Уговором о откупу стана на отплату одређено је да се исплата врши у мјесечним ратама до 15-ог у мјесецу за сваки мјесец, а почев од мјесеца који уговорне стране одреде, те да у случају неплаћања 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспијева одмах на наплату.

Из наведеног је видљиво, да прописани фиксни садржај уговора о откупу стана на отплату не одређује да исплате почињу од дана овјере потписа на уговору, већ од дана односно мјесеца који уговорне стране одреде.  И једним и другим уговором одређено је да наредног мјесеца, носиоцу станарског права престаје обавеза плаћања станарине, што у контексту наведеног значи, да је то код Уговора о откупу стана наредни мјесец од мјесеца овјере потписа, а код Уговора о откупу на отплату наредни мјесец од мјесеца који су уговорне стране одредиле као први мјесец исплате.            

Из прописаног произилази, да се закључени уговори могу међусобно разликовати само у погледу појединачних  података о продавцу и купцу, стану, откупној цијени стана, периоду отплате, износу мјесечне рате, мјесецу почетка отплате и престанка плаћања станарине, те датумима закључења уговора и овјере потиса уговорних страна.

Уговори не садрже одредбу о дуговању и камата у случају задоцњелог плаћања, али је та обавеза купца као дужника одређена одредбом члана 277. Закона о облигационим односима, која прописује да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и затезну камату по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате. Обрачун камата неуредним купцима вршен је према том закону, те се не ради о неким посебним каматама у посланичком питању названим кумулативним камата.

Према наведеном закону Фонд није ни продавац ни купац, дакле није уговорна страна, већ треће лице на чији рачун се уплаћује откупна цијена стана, што одређује правну припроду уговора о откупу стана, као уговора у корист трећег.Самим тим он не може, јер нема основа, мјењати битне елементе уговора које су уговорне стране одредиле укључујући и вријеме плаћања.

Фонду су након отпочињања примјене закона судови, сукцесивно достављали уговоре о откупу, након чега је Фонд евидентирао потраживања из уговора, као и уплате откупне цијене стана. Поједини уговори нису садржавали све податке о мјесецу почетка отплате и престанку плаћања станарине, те датуму закључења, односно потписивања уговора.

Одређени број купаца није вршио плаћања према уговору, при чему су испољени различити случајеви и обими неплаћања. У циљу избјегавања трошкова наплате путем суда, Фонд је од 2005. године, појединачно опомињао купце позивајући их на плаћање у остављеном року, а 2006. године, их је путем медија позвао на уредно плаћање.

Због неплаћања и након опомињања, отпочело се са утужењима купаца који нису платили најмање 3 и више мјесечних рата. Судком одлуком или поравнањем Фонду су досуђивана потраживања по основу главног дуга, затезних камата и трошкова поступка, при чему су судови претежно заузели став:

- да је уговор о откупу стана по свом правном карактеру, уговор о купопродаји и уговор у корист трећег, а не уговор о кредиту како га поједини квалификују те да, је Фонд становања иако није уговорна страна, легитимисан захтијевати исплату која је уговорена у његово име, да се ради о уговореној новчаној обавези са одређеним износом и роком испуњења, те да неплаћањем у року купац стана долази у доцњу, када дугује поред главнице и затезну камату по стопи утврђеној Законом о висини стопе затезне камате (чланови 277. и 324. Закона о облигационим односима);

-да право на затезну камату припада повјериоцу и када није уговорено, јер је оно законом прописано;

-да потраживања по тим уговорима застарјевају за десет а не три године;

-да потраживање путем суда није условљено претходним обавјештавањем и опомињањем купца као дужника;

-да износ обрачунате затезне камате не може бити већи од главног дуга (члан 4 б Закона о висини стопе затезне камате).                  

Према фиксној одредби уговора о откупу на отплату у случају неплаћања 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспјева одмах на наплату те тај износ, а не износ рате постаје дуг купца на који се у случају неплаћања обрачунава камата.

На основу наведеног Фонд цијени, да није овлашћен односно да нема основа, одређивати вријеме испуњења обавезе плаћања другачије него што је то закљученим уговором одређено. Уколико се посланичко питање, односи искључиво на случајеве када је откупна цијена доспјела на наплату и прије мјесеца овјере потписа уговорача, а од када су купци редовно вршили плаћање не пропуштајући 3 рате, сматрамо цјелисходним размотрити могућност њиховог изузимања од обрачуна камата који за основицу има  неотплаћени износ откупне цијене стана, а не износ мјесечне рате.

У потпису Сњежана Вујнић, директор ИРБ РС.

Након тога изнио сам сљедећу аргументацију у прилог томе да су наведени грађани у праву, и у поновљеном питању позвао Владу РС и ИРБ РС да ријеше овај проблем:

Хвала што сте навели на крају вашег одговора сљедеће:

„Уколико се посланичко питање, односи искључиво на случајеве када је откупна цијена доспјела на наплату и прије мјесеца овјере потписа уговорача, а од када су купци редовно вршили плаћање не пропуштајући 3 рате, сматрамо цјелисходним размотрити могућност њиховог изузимања од обрачуна камата који за основицу има  неотплаћени износ откупне цијене стана, а не износ мјесечне рате.“

Неколико коментара на ваш одговор:

-  Посланичко питање се ОДНОСИ ИСКЉУЧИВО на случајеве када је откупна цијена доспјела на наплату и прије мјесеца овјере потписа уговорача, тј. прије стицања основа за упис права својине, а од када су купци редовно вршили плаћање не пропуштајући 3 рате;

-      Потврдили сте моје наводе да у уговорима није прецизно наведено од када почиње да тече обавеза уплаћивања рата за откуп стана (наведена је само година), потврдили сте ријечима „поједини уговори нису садржавали све податке о мјесецу почетка отплате и престанку плаћања станарине, те датуму закључења, односно потписивања уговора“, што доводи до различите примјене прописа на истовјетне случајеве. И на такве уговоре се ИСКЉУЧИВО ОДНОСИ моје посланичко питање, и према мојим информацијама таквих случајева има много;

-         С обзиром да сте навели да „у циљу избјегавања трошкова наплате путем суда“ је Фонд „од 2005. године, појединачно опомињао купце позивајући их на плаћање у остављеном року, а 2006. године, их је путем медија позвао на уредно плаћање“, морам рећи да су грађани који су ми се обратили рекли да то није тачно. У супротном, такав вид обраћања морао би имати „писмени траг“ како то предвиђа и Закон о општем управном поступку, обзиром да се ради о правима и обавезама грађана те одлучивања о истим од стране Фонда. 

-    Будући да сте рекли да сматрате „цјелисходним размотрити могућност“ изузимања ових грађана од обрачуна камата који за основицу има  неотплаћени износ откупне цијене стана, а не износ мјесечне рате, као народни посланик вас молим да то учините, штавише због пропуста и неодговорног понашања руководства Фонда становања 2002.год., иако персонално за такве поступке сами нисте одговорни, размотрити ту могућност бисте и требали, а имајући у виду и сљедеће:

У члану XII Уговора о откупу стану на отплату, који ЈЕСТЕ уговор о купопродаји како наводите, а који је закључиван са купцима, стоји да се исти закључује у седам истовјетних примјерака од кога три примјерка припадају Купцу, чијим потписом истог њима НИЈЕ уручен примјерак.

Уговор им је уручен након овјеравања потписа код надлежног суда чиме је након завршене законске процедуре форма уговора испоштована, те као такав почиње да производи правна дејства. Обзиром да се Уговором утврђују права и обавезе уговорних страна, те начин извршења истих као и посљедице неизвршавања преузетих обавеза, то је за реализацију Уговора неопходно да исти буде уручен на законом прописан начин.

Обавезе из Уговора купци су били вољни извршавати, што је видљиво увидом у њихове картице отплате, у којима стоји да је је прва рата измирена непосредно након судске овјере Уговора те његовог уручења, другим ријечима чим је Уговор купцима уручен, они су приступили његовој реализацији на начин предвиђен Уговором (назнака банке и број жиро рачуна на који се врши уплата рата одређен је чланом V Уговора).

Апсурдно је очекивати да се приступи реализацији Уговора прије него што се исти уручи странци обзиром да се у конкретном случају детаљи везани за његову реализацију налазе у самој исправи, а који су уговорној страни односно Купцу све до момента уручења Уговора били непознати.

Чланом 17. став 2 Закона о приватизацији државних станова („Службени гласник Републике Српске“, број 11/00), прописано је да се уговор о откупу стана закључује у писаној форми, а потписи уговорних страна овјеравају се код суда надлежног за овјеру потписа, након извршене провјере законитог утврђивања откупне цијене стана. Истим чланом у ставу 3. стоји и да контролу за законито утврђивање откупне цијене врши у року од 30 дана од дана пријема уговора град, односно општина путем органа односно организације коју она одреди.

Обзиром на тада важећу законску регулативу, која се посматра као lex specialis у односу на општа правила облигационог права, могло би се можда и погрешно закључити да је Продавац унапријед знао да је немогуће да Купац плати уговорену цијену почевши од датума означеним у члану VI Уговора, јер сам Уговор није прошао законом прописану процедуру, односно није извршена провјера законитог утврђивања откупне цијене стана, након чега слиједи овјера потписа уговорних страна код надлежног суда. Суд након извршене овјере потписа доставља примјерке уговора јавном правобраниоцу и министарству надлежном за стамбене односе, све у складу са Законом.

Према томе, из горе наведеног, може се извести можда и погрешан закључак да је Продавац намјерно ставио калузулу Уговора дефинисану чланом VII у којој стоји да уколико Купац не плати три мјесечне рате узастопно цијели неотплаћени остатак откупне цијене доспјева на наплату без одлагања.

У вашем одговору на моје посланичко питање сте навели „Уговори не садрже одредбу о дуговању и каматама у случају задоцњелог плаћања, али је та обавеза купца као дужника одређена одредбом члана 277. Закона о облигационим односима, која прописује да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и затезну камату по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате“. Да, али у Закону на који се позивате није наведен износ од три неплаћене рате као граница након које цјелокупан износ доспјева на наплату без одлагања, дакле ту границу је поставио Продавац, што додатно говори у прилог томе да је свјесно изазвао наведене посљедице.

Како је Продавац имао у виду рокове прописане чланом 17. Закона о приватизацији државних станова, те остале „застоје“ администрације, јасно је да Купац није могао бити у могућности да прије овјере потписа измири три доспјеле рате након чега комплетан износ долази на наплату са свим затезним каматама, при чему се не ради ни о чему другом већ о покушају изигравања закона те непоштовања начела савјесности и поштења, као и нарушавања добре пословне праксе.

Неправедно, а и несавјесно је поступање Продавца који је имајући у виду наведене прописе исте примјењивао произвољно те користећи незнање странке, односно Купца, вршио обрачунавање камата на износ који је доспио у периоду када је реализација Уговора била не само немогућа већ и незаконита обзиром да Уговор тада није имао задовољену форму те се није ни могао сматрати пуноважним у складу са важећим прописима, а поврх свега није Купцу био ни уручен, усљед чега Продавац у сваком случају остаје ускраћен за његову реализацију (непознати су подаци о банци као и број рачуна на који је Купац обавезан уплатити уговорену цијену).

Цијенећи да су купци приступили извршавању својих обавеза непосредно након уручивања уговора, односно овјером потписа код надлежног суда, обрачуната камата је утврђена на незаконито обрачунатом износу неотплаћеног остатка откупне цијене, до којег је Продавац дошао кршењем законских прописа, јер је захтјевао извршење уговора прије него што је Уговор прошао законску процедуру.

Сматрам да није у складу са законом нити добрим обичајем да грађани који су ми се обратили испаштају грешке органа, који није предвидио нити узео у обзир процедуру прописану чланом 17. Закона, или је пак злоупотребљавајући право покушао на незаконит начин профитирати.

С поштовањем, Срђан Мазалица, народни посланик

Након мог посланичког питања усљедио је прилог на РТРС-овој емисији "Рачуница" о овом проблему, у којој је портпарол ИРБ РС изнио податак да постоји одлука Владе РС из октобра 2012.године према којој "Купцима државних станова, који током отплате имају регистровано кашњење у отплати само једанпут од три (3) узастопне мјесечне рате (члан VII Уговора о откупу стана), које није дуже од 30 дана, обрачун затезних камата ће се вршити на мјесечне рате." Након што сам чуо за овај податак тражио сам наведену одлуку у службеним гласницима из октобра 2012., пошто је нисам нашао, тражио сам је у телефонском разговору од представника Министарства финансија и ИРБ РС. Не улазим у то зашто у одговору на прво посланичко питање нисам добио ову одлуку, нити је она споменута. Наведена одлука број: 04/01-012-2-2372/12 од 04.10.2012. године каже:

На основу члана 11. став (1) и члана 6. Закона о фонду становања Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 11/00 и 56/06), члана 281. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник Републике Српске", бр. 127/08, 58/09 и 100/11), члана 12. и 13. Статута Фонда становања ("Службени гласник Републике Српске", бр. 35/07, 11/08, 72/10 и 77/11), Влада Републике Српске у функцији Скупштине Фонда становања Републике Српске а.д. Бања Лука, на приједлог Инвестиоционо-развојне банке Републике Српске а.д. Бања Лука (Одлука број 02-УОФ-416/12 од 12.07.2012. године; Закључак 01-51/12 од 12.07.2012. године), на 84.сједници одржаној 04.11.2012. године доноси:

О Д Л У К У

I

Купцима државних станова, који током отплате имају регистровано кашњење у отплати само једанпут од три (3) узастопне мјесечне рате (члан VII Уговора о откупу стана), које није дуже од 30 дана, обрачун затезних камата ће се вршити на мјесечне рате.

II

За реализацију Одлуке задужују се Инвестиционо-развојна банка Републике Српске и Фонд становања Републике Српске.

III

Одлука ступа на снагу даном доношења, а објавиће се на огласној табли предузећа.

Број: 04/01-012-2-2372/12

Датум: 04.10.2012. године

Предсједник Скупштине Александар Џомбић

Позивам све грађане који спадају у наведену групу да Инвестиционо-развојној банци поднесу приговор на бази поменуте Одлуке.