Wednesday, February 4, 2015

Накнадна памет опозиције и шта су говорили о Закону о јавном реду и миру прошле године

Закон о јавном реду и миру изазвао је бројне полемике у јавности. Гажење грађанских слобода, и права на мишљење и став, медијска репресија...?! Ја бих рекао вјештачки изазвана криза и беспотребна "вика и вриска", да цитирам сам закон. Друштвене мреже: света крава слободе говора или плодно тло за говор мржње, подстрекавање насиља, истраживање руда и губљење времена?! Слобода је привилегија, али и одговорност.

У овом закону је проблематизовано то што се проширује појам јавног мјеста, па се каже "Јавно мјесто, у смислу овог закона, јесте и свако друго мјесто на којем је почињен прекршај, а посљедица је наступила на јавном мјесту." Друштвене мреже се нигдје не спомињу (у закону), а ако се на њих и мислило, мора наступити посљедица (у смислу кршења јавног реда и мира) на јавном мјесту, како би се кршење јавног реда и мира на друштвеним мрежама могло санкционисати.

Посланици опозиције су демонстративно напустили скупштинску салу током дискусије о приједлогу закона. Али шта су радили прошле године када се дискутовало о нацрту?! Из стенограма се може видјети да они уопште нису обратили пажњу на оно што је за њих данас спорно, или уопште нису читали закон.

Сједница Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу је посебна прича. На исту је предсједник Одбора Бранислав Бореновић позвао медије, којима је обећао да ће тражити повлачење Закона о ЈРиМ из процедуре. Онда поменути закон није предложио у дневни ред сједнице Одбора. Кад смо завршили законе (акте), под тачком разматрања изјава о усклађености оних закона који су непримјењиви с аспекта acquis communautaire, предложио је закључак да Влада повуче Закон о ЈРиМ из процедуре. Закључак није прошао. Да је прошао, не би био обавезујући за Владу. Новинари чекали два и по сата џабе. Да је у јулу прошле године на сједници Одбора (на којој није присуствовао), код разматрања нацрта закона предложио да се до форме приједлога закона исти усклади са директивама и конвенцијама које он наведе, да је у пленуму тада дискутовао (а није) и указао на проблем неусклађености закона са EU acquis, да је на сједници Одбора предложио Закон о ЈРиМ у дневни ред, а ми одбили, могао бих прихватити критику. Али овако, три пропуштене прилике и једно јаукање.

Углавном, на 35.сједници НС РС, у јулу 2014. године, кад се расправљало о нацрту закона, из редова опозиције смо могли чути двије дискусије из СДС-а (Дарко Бањац и Костадин Васић), ниједну дискусију из ПДП-а, и ниједну дискусију из НДП-а. Предсједник Одбора за безбједност Ненад Стевандић није присуствовао расправи, као ни предсједник Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Бранислав Бореновић. У наставку, извод из стенограма са дискусијама два посланика опозиције који јесу дискутовали о закону:

ПРЕДСЈЕДНИК РАДОЈИЧИЋ

Хвала, 

Безбједност, од безбједности никад никога нема, ја ћу тражити од њих да се распусте, јер сваки пут ја читам извјештај. 

Одбор за безбједности је на својој сједници одржаној 30. јуна разматрао Нацрт закона о јавном реду и миру.

Сједници су присуствовали: Стевандић, којег опет нема, Краљевић, Тадић, Глухаковић, Ђерић и Гламочак, одсутан Милан Ковач.

Образложење поднио Радислав Јовичић, министар Унутрашњих послова. Након проведене расправе у којој су учествовали чланови Одбора, Одбор је усвојио став, да су испуњени услови да се нацрт закона о јавном реду и миру разматра на 35. сједници. 

Отварамо расправу.

Дарко Бањац.


ДАРКО БАЊАЦ

Уважени предсједниче НС, потпредсједници, колегице и колеге народни посланици, поштовани чланови Владе Републике Српске.

Као што је у образложењу за доношење Закона о јавном реду и миру, образложењено да је нови закона предложен у нацрту из разлога, што је велики број чланова измјењен допуњени, и нови чланови су стављаени у закон, и то је разлог за доношење новог закона. С тим се апсолутно слажем. Лично сматрам да Закон о јавном реду и миру, треба да обухвати што већи број понашања који се могу подевести под прекршаје, јер са промјенама савременог живота мијењају се и различите врсте прекршаја. 

Кроз закон о јавном реду и миру проћићу у смислу, пошто је ријеч о нацрту и желим дати неке сугестије, односно желим дати совј лични допринос и наравно СДС-а, у изради приједлога закона о јавном реду и миру.

Па сходно томе, намјерно ћу прочитати члан 2. став 2. ''Прекршајима јавног реда и мира сматрају се: прекршаји против функционисања државних органа и јавних служби, прекршаји против интереса малољетника и других категорија лица и остали прекршаји јавног реда и мира који су учињени на јавном мјесту''.

Видјећете из мог излагања зашто сам то урадио.

Оно што хоћу да кажем, јесте да поново понављам овај закон, овај закон је свеобухватан, и моја сугестије на закон јесте – да кад се врши класификација поједних прекршаја требало би да се обрати пажња на тежину прекршаја на основу тога да се изврши класификација прекршаја. Тежина прекршаја у самом смислу ријечи може се одређивати и казном, новчаном казном, односно заштитном мјером која је прописана.

у овом случјау у члану 7. и 8. пркршаји су дефинисани, свађа, вриск, непрстојно понашање у члану 7. и у члану 8. вријеђање, нема ништа против тога, али предлагач треба да обрати пажњу, да покуша да неке ствари конкретизује и да самњи ову опширност, која је написана из разлога што различито поимање, вријеђање, личне угрожености, може се различито за свакго грађанина и за поједине средине, и због тога треба да се на то обрати пажња.

Што се тиче новачних казни, сада се враћам управа на став 2. члана 2. управо који сам прочитао, ријеч је о различитом распону и пропису различитих казни, за поједине прекршаје а зависно од тежине прекршаја. 

Па имамо случај да у члану 12. гдије се наводи туча и физички напад, прописана је новчана казна од 400 до 1200 марака, а у категорији основни пркршаји јавног реда и мира налази се и врачање гдје је казна за тај прекршај прописана од 500 до 1500 марака, а прочитаћу намјерно овај став 1. члан 20. ''Ко се бави врачањем, прорицањем судбине или сличним обмањивањем, или ко објављује огласе, пропагира или на други начин грађане позива или подстиче да се подвргну врачању или прорицању судбине, или ко у врачању на било који начин помаже лицу које се бави тим активностима, казниће се новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ.

Лично сматрам да туча и физички напад не могу бити изједначени, а поготово да врачање треба да буде тежи прекршај о туче и физичког напада. А по казни која је прописана врачање или гледање у длан, гледање у шољицу, гледање из гра, ако је на јавном мјесту, а дефинисано је јавно мјесто у члану 2. кроз ставове, шта је онда у том случјау све то може п редстављати овај прекршај. Ја знам да је дат распон казни, али је такође минимална казна која се може прописати за врчање је 500 за тучу 400 КМ:

На то се мора обратити пажња, имам осјећај да кад је вршена класификација прекрашаја, сад да не пролазим кроз све прекршаје могао бих набрајати, и упоређивати различите прекрашаје, узео сам симптоматичне прекршаје јер знам да ће ово запарати ухо и вама и уваженим министрима, послнаицима, врачање и туча, физички напад и тд.

Треба обратити пажњу да санкције које се прописују, не прписују на оснвоу тога, за ово би могло овако, а за ово оваквуи казну прописати, а не на основу статистичких података да ли има ефкета на те случај, као што је образложено у обраложењима за доношење закона и класификација појединих прекршаја које имамо овдје у прилогу, како саставни дио овог нацрта закона, него треба се видјети сама тежина прекршаја, можда некоме за врачање кад га три пута казните по 1500 марака, није много, али тежина тог прекршаја и тежина прекршаја који има исти распон казни, односно мањи распон, чак, а мањи ниво доње границе казне, нису у суштини иста тежина прекршаја.

Сада долази став 2. члана 2. који сам прочитао ви сте сами рекли, начин тежине прекршаја кад сте тамо набрајали, па сад долазимо до групе прекршаја који се односе на прекршаје функционисања државних органа и јавних служби, гдје се каже, ометање државних орагна, привредних друштава и других лица у вршењу јавних служби је такође један од прекршаја у члану 24. предвиђена је казна од 500 до 1500 марака, понављам још једном, већа штета за прекршај овај него за неке поједине друге прекршаје, које може наступити по друштво, по поједино физичко и правно лице. Из тих разлога, дајем сугестијму да у приједлога закона, прекршаје извршите класификацију прекршаја на основу предвиђене казне, не на основу статистичких података, уколико је потребно за неке преркашаје изрећи веће врсте казне, онда смањите распон казне, немојте ставити од 500 до 1500 КМ, него ставите од 500 до 1000, али је несхватљиво да за тежи прекршај имате мањи распон казне, гдје је казна најмања казна која се може изрећи је 400 КМ:

Прекршај против интереа малољетника и осталих категорија лица, такође прекршаји који по тежини могу бити изазвати много веће последице него прекршаји које сам мало прије навео, и то је моја сугестија предлагачу.

Оно што такође хоћу да кажем и моја лична импресија јесте у члану 34. 

Схватам, један сам од људи који сматра да децетрализација и већа овлаштења локалаих заједница треба да постоје поготово поједина овлаштења локланих заједница који се тичу њихових природних ресурса, односно кориштење природних ресурса, на територијама локалних заједница, јер сматрамо један сам од људи који сматра да треба дати више могућности учешћа локалне заједнице у одлучивању код креирања кориштења природних богастава тих локланих заједица. Међутим, овдје је ријеч о законској регулативи. Свјестан сам да такође поједина девијантна понашања или поједина понашања која се могу се подвести као прекршај по овом закону не могу бити обухваћена овим законом сва, и од различитости појединих локалних заједица и појединих категорија становиштва, локалне заједнице су ближе становиштву, односно да је основ функција локалних заједница, у односу на републички ниво 70% већа, гдје грађани остварују своја права и то овлаштење не терба укидати.

Међутим, не треба ни дати овлаштење, апсолутно овлаштење локланим заједницама због управо тих различитости, а сада да ме погрешно не разумијете и националне различитости, јер поједини симбли можда некога вријеђају, а некога не вријеђају, на то треба обратити пажњу и да локлана заједница, онда ја знам да то мора бити усклађено са позитивно правним прописима, али по мени је увјек спријечити, него неке ствари испраљати, да не кажем лијечити.

Тако сматрам да скупштине треба да имају, односно своје учешће у указивању на поједина понашања која могу бити прекршаји, и могу представљати прекршаје, али да то треба да постоји одређено ограничење. Јер ипак законску материју, пребацити у јендом диејлу на подзаконске акте, и ако то има доста случајева у позитивном праву и позитивно правним прописима Републике Српске треба на неки начин када је ријеч о оваквим законима, исто као што нема везе што је ово закон о јавном реду и миру, имамо и кривични закон и поједина кривична дјела, треба ограничити на законодавства односно републички ниво, у овом случају конкретно на највиши законодавни орган Народну скупштину Републике Српске.

Ја предлажем, односно вама дајем сугестију, да члан 34. који гласи: Скупштине градова и општина могу својим одлукама, у складу са чл. 1. и 2. овог закона, а ви ако занте да је опширно тамо постављено, значи, има велику ширину, прописати и друге прекршаје јавног реда и мира који нису прописани овим законом.

Тако стоји у овом закону, сматрам да овдје треба додати ''уз прибављену сагласност надлежног органа''.

Зашто кажем намјерно надлежног органа није спорно да то буде МУП или неки други орган неко друго министарство, или кроз одвор овог законодавног органа, односно НС Републике Српске и наравно потребно је више него видљиво додати нови став, који би ишаи у смјеру да та сагласност може бити дата или ускраћена у року од 15 дана, јер тиме ми обавезујемо тај надлежни орган да то не разамтра по 6 мјесеци, или годину дана, у име клуба није спорно, обавезујемо га да то ријеши у што скоријем року, јер постоји могућност неког девијантног понашња које може угрожвати, нећу рећи безбједности људи, али може угрожавати понашања и одређене активности на нивоу локалне заједнице.

Значи покушао сам да својим сугестијама приједлозима дамо допринос, прије свега као СДС и ја лично као посланик СДС-а овом закону, волио бих да на овоме обратите пажњу, јер је ово материја која ће бити, материја овог закона и овај закон ће бити примјењиван на читавој територији Репбулике Српске директно усмјерена према грађаниам Републике Српске, и у образложењима, сам прочитао да се позивате на сатистичке податке, али основ оваквог једног закона, као што је основ кривичног закона тежина, како кривичног дјела, у овом случају тежина прекршаја, односно тежина одређеног понашања појединог лица који може да изазове одређене последице, по мени последица појединог понашања у случају како сте ви навели, нећу поново давати примјер који сам дао, је много мања од последице која може да се деси код неког прекршаја као што је туча или физички напад и остало. И на основу тога да одмјеравате казне, а да стастички подаци вама могу служити на распон казни које дајте судовима, које изричу ту казну, односно надлежним органима који изричу ту казну јер у том случају ви на један такав начин усмјеравате самим тим и кажњавање појединих прекршаја. Надам се да смо дали.…

(није уклопљено)
...

ПРЕДСЈЕДНИК РАДОЈИЧИЋ

Хвала, колега Васић изволите.


КОСТАДИН ВАСИЋ

Хвала господине предсједниче, нисам имао намјеру, али ево покушаћу само неколико ствари да сугеришем предлагачу, колега Бањац и Душица су већину ствари рекли, генерално гледајући значи, потребан нам је овај закон, као и већа овлаштења овлаштеним службеним лицима, јер је понашање одређених група људи, веома споран. Али сад сам само мало у дилеми везано за распоне, ових казни, и висина с обзиром на економску ситуацију и финансијско стање и народа и грађана Републике Српске.

Али овај закон је и прављен за оне који га крше, то се подразумјева, али морамо увјек узимати у обзир у каквом су нам стању грађани да би могли спојити добро с корисним.

Кренућу од краја, значи сложио би сед да се не понављамо, везано за овај члан 34. заиста без обзира колико ко кога волио, коју локлану заједницу, колико ко био у власти, али не можемо на овај начин рјешавати ове ствари и о стављати недоречено. Значи, дајемо одлуке скупштина добијају снагу закона. То је заиста недопустиво, значи не можемо допустити, рекао сам и оградио се, без обзира гдје ко врши власти. Морамо до приједлога звакона, ово засита добор обрадити и прецизно позционирати, јер не могу СО, ви знате какво нам је стање у одређеним општинама и шта све могу да донесу и да имају већу снагу од закона, то је недопуствио.

Кад анализирамо одређене чланове, члан 7. па се каж, у другом дијелу ''..ношењем или истицањем симбола, слика, цртежа или текстова, непристојног, увредљивог или узнемиравајућег садржаја и другим непристојним или дрским понашањем, казниће се новчаном казном од 100 КМ до 300 КМ.''

Ово је заиста у најмању руку споран, члан, значи, коме је шта штетно, ево ја рецимо могу да кажем, шта некоме је, можда је Рамизу двоглави орао, нешто што је недопуствио, и може да се жали, или мени застава БиХ, односно ратне заставе БиХ, да се жалим, ко ће се казнити тиме. Улазимо у нешто гдје нема краја, или ова ситуација у Андрић граду, требало је пола људи казнити, јер се нама не свиђа оно што сте ви носили оне симболе. Значи, то је један дио, значи други члан 8. каже: ''Ко грубим вријеђањем другог лица или другим безобзирним понашањем изазове осјећање физичке угрожености или узнемирености грађана, казниће се новчаном казном од 200КМ до 800 КМ''. Два без душе, један без пара, не без главе него без пара, ко ће коме доказати, кад два сједоцак кажу јесте вријеђао, а он у ствари није. Зиста широк појам, и тешко да се.

Дакле, члан 12. слажем се са онима који су рекли, ''ко нарушава јавни ред и мир изазивањем, подстрекавањем, учествовањем у тучи или физичким нападом на другога, казниће се новчаном казном од 400 КМ до 1.200 КМ.''

Ја бих овдје дјелова репресивно и доњу границу, слажем се потуно с казном, али можда и доњу границу подићи, ево то је на вама.

Даље, каже, члан 15. ''Ко нарушава мир других на јавном мјесту у времену од 15.00 до 17.00 часова и од 22.00 до 06.00 часова извођењем музичких и других садржаја, коришћењем музичких инструмената, радио и телевизијских пријемника и других звучних уређаја, као и механичких извора буке и звучних сигнала (мотора и сл.), казниће се новчаном казном од 400КМ до 1.200 КМ.''

Ево питам предлагача – шта ће се десити ако не, ми то морамо превести на најобичнији језик, ако неко од 15 до 17 часова реже моторном пилом дрва? И пријави га неко, значи врло спорно, имамо ситауцију, гдје од 22 часа музике, то је хасо по локалнима, и по МЗ, ја сам живи свједок ту нема ко кога не пријављује. 

Полиција је у жестокој дилеми када излази везано за ове ствари. Јесте ли ваш сигурни да у 22 часа, с обзиорм да локални морају да раде, и морају да људи зараде како би платили дражви обавезе. 

И заиста вас молим, значи, да размислите око тога.

Каже став 3. члана 15. ''Одговорно лице у привредном друштву и другом правном лицу казниће се за прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 500 КМ до 1.300 КМ.''

Мали локали, када ви казнте неког малог угоститеља са 1000 КМ, он само може после тога затворити тај локал. Јер га је једва и отворио. С друге стране погледајте ко конзумира опојну дрогу, или да не набрајам, казниће се од 1000 до 1500 КМ.

Исти распон казне и за дрогу или за гатање, не могуће, имамо овдје врло спроних чланова везано за казне. Слажем се да неке морају бити драстичне, али исто тако неке морају бити мало блаже. 

Члан 25. став 1. ''Ко при промету алкохолних пића која се троше на лицу мјеста даје алкохолна пића очигледно пијаном лицу, малољетнику, итд, … казниће се новчаном казном од 400КМ до 1.200 КМ.

Овдје у пракси, значи слушајте пажљиво, јер је везано за ради и МУП-а и полицајаца на терену. Очигледно пијаном лицу, овдје смо имали конкренто неких случјаева у Б ијељини, гдје изађу полицијаци на терен и уђу у локал, и казне некога од 400 до 1200 марака, каже, човјек прешао из другог локала, да ли је он био у полупијаном или пијаном стању, откуд зна конобар узео човјек пиће, полицајац ушао, алкотестирао га и казни га, конобара или правно лице, са 1200 марака. Ја сам имао такав случај, гдје сам обио код начелника центра, и обично суд кад дођете, не зна шта да ради, једноставно упозори тог, како ће неко знати, нема конобар дрегер да алкотестира госте, да би знао да ли је у виднопијаном стању. Могу ли ја послати своја два колега видно пијана у локал, човјека којег не волим, и реци узмите пиће, и онда назове полицајца свог колеги и рећи им идите алкотестирајте тог и тог газду, значи, врло, врло споран члан. 

Значи, врло, врло споран члан, причам вам из праксе, јер се сусрећемо на терену са проблемима страховитим. Полицајци имају проблема с тим и кажете још казниће се и одговорно лице, знчи газда локална од 500 до 1300 КМ, а подстичемо наводно неко предузетништво итд, итд. Морамо бити мало опрезнији, кад се ради о овим стварима. Ево литимично сам само прошао кроз одређене чланова, желећи само да укажем на неке проблеме који сусрећемо у спровођењу овог закона, али ево имао времена до приједлога закона, можемо то измјенити поправити и дати даље на обраду. Захваљујем.