9. јануар као Дан Републике је важан из правног, историјског и симболичког значаја, а његову важност додатно потврђују сви они који хоће да га оспоре. Управо из тог разлога се треба одупријети покушајима његовог укидања, а Српска ће одбраном 9. јануара додатно потврдити свој интегритет, слободу и самопоштовање.
Дан Републике Српске је годишњица зачетка настанка Републике Српске као државе која је призната у Дејтону и као таква наставила да постоји као ентитет у оквиру Босне и Херцеговине. То је дан који се десио у миру, није непосредно проузроковао рат ни сукобе, нешто касније српски представници су прихватили мировни план који су муслимански представници одбили, али што је најважније, тај дан је проузрокован покушајима изоловања и елиминације српских представника у институцијама БиХ из одлучивања, што према међународном праву представља довољан основ за стварање језгра будуће државности српског народа на овом простору.
Међутим, иако се често наводи као разлог његовог оспоравања оно што се дешавало у ратним сукобима, Уставни суд БиХ га је оспорио због свог вјерског карактера, којег он заправо и нема. И да јесте вјерски, то би би био први празник у историји Европе који је оспорио неки суд због свог вјерског карактера. У скоро свим европским државама имамо празнике вјерског карактера, само у Републици Српској то није дозвољено, тим прије што званичи назив празника не укључује вјерски предзнак - Свети Стефан. Аргумент пред Уставним судом је била позивница за обиљежавање која садржи и сатницу литургије са почетком у 9.00 часова.
Међутим, ту долазимо до контроверзи и идентитетских противрјечности Бошњака, народа чији су представници и покренули поступак оспоравања овог празника, јер има вјерски карактер. Колико год се уздали у Твртка I Котроманића, наводно босанског краља, забиљежено је да се истом свецу Светом Стефану он моли. Ово је још један доказ да у изградњи идентитета Бошњака једина константа је заправо негирање српског, а заправо њиховог претходног, идентитета. Дакле не ваља светац којем се моли краљ који је "отац нације".
Заправо и тај краљ словенског имена, српских коријена и хришћанске вјере ваља само због тога што је краљ Босне, а коју настоје да присвоје само за себе. Зато је прослављању 9. јануара подједнако важно сачувати и српски идентитет Босне и Котроманића, тј. не дати другима да узму оно што нам вијековима припада. Да бисмо сачували 9. јануар, ми морамо сачувати себе, и обратно.
Једно не може без другога и подједнако је важно сачувати га правно, али и свечано обиљежити оно што нас издваја од других и што нас покреће на добра дјела, јер то што је Свети Стефан први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником, из колективног система вриједности постаје и индивидуална карактеристика нашег човјека, а то је да је спреман на жртву ради општег добра.
У данашње вријеме јачања егоизма и индивидуализма, које намеће либерални капитализам и глобализација, којем се Република Српска опире, важно је очувати и колективистичке вриједности, јер само оне могу трајно сачувати народе, државе и друштва.
