Како су нам странци и Сарајево преузели опозицију

СНСД није био непобједив у посљедњих 16 година. Губили смо изборе на локалу, за члана Предсједништва БиХ, власт се без нас састављала на БиХ нивоу. Без нас је састављен ЦИК БиХ. Против оних који су нас побиједили и преузели од нас власт, наставили смо борбу политичким средствима.

За разлику од нас, опозиционе СДС и ПДП раде сљедеће: не прихватају резултате избора, не честитају побједу, након пораза борбу настављају на улици. Власт су знали преузети и кад су били изборни губитници. Након преузимања власти, врше прогон неподобних и дијеле отказе на послу.

Опозиционе странке имају проблем свог позиционирања у координатном систему реалности. Изгубиш изборе, признаш грешке, мијењаш себе, објасниш бирачима, побиједиш на изборима. Умјесто тога, они негирају основне демократске принципе и културу, и прибјегавају издаји Републике Српске.

Данас опозиција, без икаквог основа, негира свој убједљив пораз на изборима, призива улицу и вјероватно ће ући у Савјет министара БиХ без српског легитимитета. Дисторзија у односу на стварност опозиције трајни је проблем Републике Српске, јер њу посредно слаби њихово стање очаја.

Како се Српској дешава, да у стању перманентне борбе за базична права у оквиру БиХ, има опозицију која подрива потенцијал за нашу усаглашену и конзистентну борбу? Да прикривени „другосрбијанци" Српске ипак успијевају да нанесу штету кроз колаборацију са странцима и Сарајевом?

То се није сваки пут дешавало, памтим другачију опозицију, другачију политичку борбу и другачије дјеловање у координатном систему реалности. Врло важан човјек је рекао „кад га је Босић преузео, то више није СДС". Право питање је: како су нам странци и Сарајево преузели опозицију?   

Контаминација демократије и права

Централна изборна комисија БиХ је донијела потпуно бесмислену, претјерану, незакониту и политички мотивисану одлуку о понављању бројања гласова за Предсједника Републике Српске. Изборни процес јесте контаминиран, али оваквим одлукама ЦИК-а, који ради на тастер Шмита, СДС-а и ПДП-а.

Умјесто да су сачекали објављивање коначних резултата, а након тога и приговоре, те по њима поступали, ЦИК доноси одлуку која је преседан: на основу магловитих информација налаже поновно бројање по службеној дужности, што се користи само у појединим случајевима, након приговора.

Република Српска не треба прихватити резултате незаконитог и политички мотивисаног поновног бројања гласова за Предсједника Републике. ЦИК је пропустила прилику да обезбиједи професионалан рад бирачких одбора и доносила је одлуке супротно закону и владавини демократије и права.

Сигуран сам да је побједа Милорада Додика чиста као суза, али поставља се питање шта ако ЦИК утврди да је Додик побиједио, упркос инсинуацијама опозиције, притиску улице и дезинформацијама из медија? Да ли треба прихватити безакоње, чак и ако нама одговара?

Не признајемо Шмита који је нелегалан. Чак и ако би донио одлуку која је у нашем интересу, сутра би донио 5 других које су за нас штетне. Како онда прихватити кршење закона од стране ЦИК, која узурпира комплетан процес бројања гласова, а има га право само парцијално контролисати?