Хероји и зликовци 11.10.2012.год.

Један мој пријатељ новинар са искуством у политици ми је једном рекао:“Када бих ја био предсједник странке, млади би ми били нешто више од декора“. Једне прилике, на конгресу Партије Европских Социјалиста, један високи функционер СПС-а замолио ме да га повежем са неким ко има утицаја у Младим Европским Социјалистима, и кад смо сјели са једним од потпредсједника омладине ПЕС-а,  како би размотрио могућност унапрјеђења њиховог статуса, он је у својој првој реченици рекао:“ЈА ИМАМ омладинску организацију“. Укопао их је у старту.

Партије лијеве оријентације воде рачуна о инклузији свих слојева и структура становништва, тако да настоје створити простор и шансе за веће укључивање младих, жена, етнички маргинализованих група, итд... Прагматисти би ово схватили да социјалдемократи настоје придобити повјерење младих, тако што ће за њих највише урадити. Зато љевичари дају младима већу аутономију у оквиру страначке организације, а они самостално бирају своје органе, имају загарантовано учешће у виду квота у органима странке, али и на листама. Млади би зато требали осигурати већу афирмацију интереса младих у оквиру својих странака и у оквиру органа власти. Један од предуслова за ово је отвореност политичких омладинских организација према младима и укључивање најквалитетнијих кадрова у рад организације.

Као предсједник Извршног одбора Младих социјалдемократа, сматрао сам важним сконцентрисати се искључиво на теме из омладинске политике: запошљавање, образовање, стамбено збрињавање, итд... Најважнија активност органа који сам водио је била едукација и програмска активност, оспособљавање младих одборника и посланика за рад на изради и провођењу докумената омладинске политике, те укључивање што већег броја представника општинских организација, младих изабраних представника, итд... у дефинисању програмских циљева организације. Изабрани представници, народни посланици, подносили су Извршном одбору МСД извјештаје о свом раду и провођењу програмских докумената.

Међутим, мислим да ове активности никад нису доприносиле већем успјеху младих на листама. Млади не излазе на изборе и не подржавају младе иако се они потруде да понуде добар програм. Млади кандидати су свјесни који ресурси су кључни за успјех на изборима, и не желе да губе вријеме на програмске активности. Овакав приступ их удаљава од проблема који тиште младе, и да би опстали у политици они су принуђени да се понашају као „стари“. Штавише, млади се затварају, све више се појављује феномен „заробљене организације“, гдје не постоји статутарни простор за смјену актуелног руководства, или су ови толико овладали механизмима одржавања на власти, да их је немогуће скинути. Све више се приближавамо приступу са почетка текста, гдје доживљавање омладинске организације као декора и приватног власништва постаје неумитно, управо из разлога што млади нису у стању обезбиједити већу подршку младих странци која им је пружила аутономију.

У филму „Бетмен – Витез таме“, тужилац Харви Дент каже:“Или умреш млад као херој, или поживиш довољно дуго да гледаш себе како постајеш зликовац.“ Недостатак програмских активности за младе у политичким странкама, посебно на протеклим изборима ми се чини да све више води томе да се млади врло брзо почињу понашати као стари.