За разлику од нас, опозиционе СДС и ПДП раде сљедеће: не прихватају резултате избора, не честитају побједу, након пораза борбу настављају на улици. Власт су знали преузети и кад су били изборни губитници. Након преузимања власти, врше прогон неподобних и дијеле отказе на послу.
Опозиционе странке имају проблем свог позиционирања у координатном систему реалности. Изгубиш изборе, признаш грешке, мијењаш себе, објасниш бирачима, побиједиш на изборима. Умјесто тога, они негирају основне демократске принципе и културу, и прибјегавају издаји Републике Српске.
Данас опозиција, без икаквог основа, негира свој убједљив пораз на изборима, призива улицу и вјероватно ће ући у Савјет министара БиХ без српског легитимитета. Дисторзија у односу на стварност опозиције трајни је проблем Републике Српске, јер њу посредно слаби њихово стање очаја.
Како се Српској дешава, да у стању перманентне борбе за базична права у оквиру БиХ, има опозицију која подрива потенцијал за нашу усаглашену и конзистентну борбу? Да прикривени „другосрбијанци" Српске ипак успијевају да нанесу штету кроз колаборацију са странцима и Сарајевом?
То се није сваки пут дешавало, памтим другачију опозицију, другачију политичку борбу и другачије дјеловање у координатном систему реалности. Врло важан човјек је рекао „кад га је Босић преузео, то више није СДС". Право питање је: како су нам странци и Сарајево преузели опозицију?
No comments:
Post a Comment