Косовска битка се десила 1389. године, Деспотовина је под турску власт пала 1459. године. Прва буна против Турака избија 1594. године – Банатски устанак, а први озбиљнији устанак 1804. године – Први Српски устанак, и даље је све познато. Срби су, и с ове и с оне стране Дрине, ратовали на страни Аустрије и Млетака, што формално нису устанци, али јесу значајни напори да се окупатор ослаби, и да се што скорије дође до слободе.
Опет, не могу се отети утиску, да је доста времена прошло од кад смо потпали под власт Отоманске империје, до првог озбиљног устанка који је водио коначном ослобођењу. Стиче се утисак или да наши преци нису били довољно добро организовани, или нам је једноставно (зашто не уобзирити и ту могућност) било добро.
Данас питамо наше претке: шта сте радили? Јесте ли могли бити активнији, храбрији и сложнији? Све у циљу да Срби дођу прије до слободе и укључе се у модерне историјске процесе равноправно с осталим европским народима. Ропство под турском влашћу пореметило је нашу судбину и значајно осакатило наш народ, биолошки али и духовно. Језик, идентитет, националне вриједности и институције, образовање, економски процеси и индустријализација, све је то морало да чека завршетак некаквог устанка или рата, увијек подложно вањским притисцима и импровизацији. Пропустили смо многе шансе јер смо били оптерећени оним базичним, а то је слобода.
С друге стране, настанак модерних европских нација тијесно је повезан с буржоаским револуцијама. Слом феудалног система је био потребан да се уведу нове категорије, као што су: нација, патриотизам, национални интереси итд. Индустријалци у развијеним земљама или српски трговци, матрица је иста: револуција и устанак су се десили јер је то било у интересу некога ко је имао паре. Схватио је да ће плаћати мање пореза и дажбина ако буде плаћао својима, и да ће га они боље штитити.
У протеклих 25 година имали смо прилику видјети осамостаљење бројних држава: Чешка и Словачка, земље бившег СССР-а, Словенија, Хрватска, БиХ, БЈР Македонија, Црна Гора, самопроглашена „Република Косово" (формално није, али суштински јесте), Јужна Осетија, Крим... Кроз 50 или 100 година, гледано уназад, овај период ће бити посматран као изразито буран, исто као што је прва половина 19. вијека, у смислу устанака и револуција, те обликовања нација и држава, био перид значајан за модерну Европу. Кроз 50 или 100 година наши потомци ће нас питати исто као што и ми данас питамо претке наше: шта сте радили? Јесте ли могли бити активнији, храбрији и сложнији?
Република Српска је историјска прекретница за Србе западно од Дрине. Од устанака у другој половини 19. вијека (Дољанска буна, Невесињска пушка...), преко учешћа на страни Србије у 1.свјетском рату, народноослободилачкој борби у 2.свјетском рату, показујемо историјску приврженост идеји слободе и особину државотворности.
Референдум и самосталност нису питање једног изборног циклуса, нису питање за дневно-политичку употребу, то је питање које не искључује друга питања (економско-социјална).
Кад неко говори да од референдума постоје важније ствари, кад неко говори да нам је у БиХ добро и да за референдум није вријеме, кад неко наше трговце и привреднике назива тајкунима, тај не жели да се референдум деси.
Кад неко говори да од референдума постоје важније ствари, кад неко говори да нам је у БиХ добро и да за референдум није вријеме, кад неко наше трговце и привреднике назива тајкунима, тај не жели да се референдум деси.
Историјске шансе не смију бити пропуштене! Суд историје је немилосрдан.
