Можда је Дино за ЕУ, али Елмедин се залаже да остану ОХР и стране судије

 

Елмедин Конаковић треба да се јасно опредијели да ли је за отварање преговора и даље приступање БиХ Европској Унији, а не да се надобудним критиковањем Милорада Додика (https://avaz.ba/vijesti/bih/867189/konakovic-nebuloze-koje-slusamo-od-dodika-dokazuju-da-on-o-ekonomiji-nema-pojma) лажно приказује европејцем.

Прије пар дана смо га могли чути да није спреман видјети леђа ОХР-у и страним судијама у Уставном суду БиХ, а што је неспојиво не само са даљим кретањем БиХ према ЕУ, већ уопште са карактером БиХ као независне и суверене земље.

Истина је заправо да босанско-херцеговачки муслимани, тј. Бошњаци, никад нису били заинтересовани за Европску Унију, осим ако то кретање њима није омогућавало стварање унитарне и централизоване БиХ у којој би доминирали у односу на Србе и Хрвате. Њихове политичке елите никад нису биле заинтересоване за истинске реформе које омогућавају усклађивање политичког и правног система БиХ са Европском Унијом, те усвајање свих правних, политичких и демократских стандарда ЕУ. За стварни посао европских интеграција бошњачке политичке елите се никад нису хтјеле ознојити, али су зато увијек опструисале заживљавање механизма координације.

И сада слушамо Дину, који је иначе дипломирао на Факултету спорта и тјелесног одгоја у Сарајеву на Одсјеку за менаџмент у спорту, како Додику држи предавање о економији, и каква је спољнотрговинска размјена БиХ са неким земљама ЕУ. Међутим, ниједан од 14 приоритета се не бави питањима спољне трговине, али има један који се бави одласком страних судија из Уставног суда БиХ. И тај услов Елмедин није спреман прихватити.

Милорад Додик никад није оспорио економске везе и размјену са Европском Унијом, које иначе не зависе ни од Дине, ни од Елмедина, а ни од тјелесног одгоја и спортског менаџмента. Али јесте критиковао досљедност и искреност њених званичника према БиХ. Као министар иностраних послова, Дино би требао да се потруди да БиХ у реду за Европску Унију буде барем испред ратом захваћене и политички и економски девастиране Украјине. Али кад Додик упути разумне критике Европској Унији, па ево и као човјек који је урадио пуно на томе да се поједини услови испуне, критикује га и држи му предавања Елмедин, али не из тјелесног одгоја и менаџмента у спорту, што би се дало очекивати, већ гле чуда - из економије.

Министре Конаковићу, престаните држати предавања и опредијелите се који Конаковић ради за БиХ, а који за своју котлину. Дино или Елмедин.

Некролог мом дједу Милану (17.04.2022. године)

Пробудио ме јутрос ороз бабе Лозове, а онда је залајао шарпланинац Бени.

Доручковали смо јаја, сланине, пршута и киселог млијека. Код оваца смо играли шаха и читали џепна издања књига. Ишли смо код Чаркића да јашемо кобилу Тонку. Играчке су нам биле остатци од летава и греда. Купили смо сијено на планинском зраку, враћали се у град снажни, здрави и румени.

Хвала ти Диде, за распусте у Бравску, за дјетињство безбрижно и срећно. Хвала ти за сваки посао и задатак. Хвала за сваку похвалу и признање. Хвала за стрпљење и труд. И за онај џепарац на растанку и ријечи „немојте шта замјерити“.

Били смо дјеца и нисмо знали. Нисмо знали чије су у Гарчевцу рушевине од кућа. Зашто су у пољу гориле појате и у њима људи. Зашто је име школе по Триви Гароњи, а зашто су пјесме о Глиши Раци. Шта се десило са твојим оцем, сестрама и браћом. Црне твоје руке, поцрниле од сунца и живота, стварале су и градиле срећу за твоју Саву, дјецу и унучад.

Твоје дјетињство су прекидале болести, рат и страдања. Твоје Бравско није било Бравско игре, задовољства и доживљаја. Твоје Бравско је теби доносило бол, тугу и патњу, али је доносило и радост и живот. Ти си борац за слободу и срећу, коју си изборио и донио свима нама.

Ти си борац у тишини, домаћин без здравица, херој без аплауза, вјерник без иконе.

Тврдоглав и строг, честит и поносан, храбар и луд. Што би рекла Сава, гори си нег` дјеца.

Волио бих још једном. Да се окупимо ми твоја унучад и у ходнику заиграмо магарца. И да чопамо у кућарку тек испечено јање. Да се послије покупљеног сијена напијемо хладне воде с Гарчевца.

Волио бих још једном да се насмијем твом хумору. Ријетко али откачено знао си испричати виц, о кобили Лили и лугарској сили, или рећи „де баби упали свјетло да баба види спавати“. Драго нам је било да и од нас има неко гори.

Човјек је везан за земљу. Говорио си да су у оном рату ударили душмани, ми их побиједили и вратили се на земљу. У овом рату отишли смо са земље. Тешко ти је пало што си напустио Бравско, тада си потрпао ствари на трактор и рекао „домовино, како те остављам!“

Сада нажалост знамо да нећеш радити стар и немоћан у башти. Нећеш сикирати маму и ујаке што са преко 90 година радиш на сунцу. Глава куће и стуб породице постао си рано. Читав живот борац и домаћин. Ни до посљедњег дана ниси се помирио да неко мора сад да брине о теби. Мораћемо од сада сами Диде.

Мораћемо од сада сами Диде. Дјетињство је званично престало твојим одласком. Отишло је Бравско, као сунце што залази, што би рекао дид Јово „за ту кућу тамо“. Отишао је читав један свијет, утрнуо, остају само успомене. Нема више ни кућа да за њих зађе сунце. Оно сада залази на западу.

Хвала ти Диде. Посљедњи поздрав Диде. Поздрави Бравско и баку Саву. Кад дођеш у рај, не мора се сво сијено из долине покупити. Мало и одмори. Поздрави Бравско и баку Саву. Поздрави оца Милу и мајку Деву. И браћу Душана, Никицу, Драгу и Владу. Сестре Госпаву и Мару. Посебно поздрави оне који нису дочекали дјетињство или нису имали дјецу или унучад да га проживе срећно као ми. Ми смо га проживјели за све њих. И на томе ти још једном хвала. И немој шта замјерити.