Зависни независни о независним зависним 10.01.2011.год.

Самостални органи „државне” управе, на нивоу државне заједнице БиХ:
1. Централна изборна комисија
2. Агенција за статистику
3. Институт за акредитовање
4. Институт за метрологију
5. Институт за интелектуалну својину
6. Институт за стандардизацију
7. Агенција за државну службу
8. Агенција за унапређење страних инвестиција
9. Агенција за рад и запошљаање
10. Регулаторна агенција за комуникације
11. Агенција за јавне набавке
12. Агенција за осигурање
13. Агенција за поштански саобраћај
14. Агенција за заштиту личних података
15. Агенција за надзор над тржиштем
16. Агенција за антидопинг контролу
17. Агенција за развој високог образовања и обезбјеђење квалитета
18. Агенција за лијекове и медицинска средства
19. Агенција за предшколско, основно и средње образовање
20. Агенција за безбједност хране
21. Конкуренцијски савјет
22. Управа за индиректно опорезивање
23. Уред за ревизију институција БиХ
24. Центар за информисање и признавање докумената из подручја високог образовања
25. Институција омбудсмена за људска права
26. Институција омбудсмена за заштиту потрошача
27. Регулаторна агенција за радијацијску и нуклеарну безбједност
28. Канцеларија за разматрање жалби
29. Фонд за повратак

Теорија државне управе разликује више врста „агенција”, „комисија”, „служби”...:

• агенција, комисија или служба као орган односно организација из (ужег) система државне управе (основана прописом, који одређује структуру државне управе), нпр. Агенција за аграрна плаћања Републике Српске (управна организација у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС);
• агенција, комисија или служба као посебно јавно-правно тијело под надзором парламента за обављање различитих фукција, нпр. Комисија за хартије од вриједности РС (регулаторно тијело тржишта хартија од вриједности, за свој рад одговара Народној скупштини РС);
• агенција, комисија или служба као посебно регулаторно пара-државно тијело основано законом за одређену област, нпр. ... види списак на почетку текста, независних и самосталних тијела, која, осим што троше огромна средства, углавном никоме и не одговарају.

Оно што је у САД почело да се појављује крајем 19. вијека, и што је нарушило основне принципе уставног права у подјели власти на законодавну, извршну и судску власт, и што је предмет спорења различитих уставно-правних кругова, формалних и неформалних центара моћи у САД, у Босни и Херцеговини се спроводи олако, уз прећутну сагласност политичке и правне јавности, под плаштом реформи, неопходних ради европских интеграција, итд. Јерес је данас поставити питање коме одговарају све те агенције за свој рад, и ко их контролише. Иако представничка демократија функционише на идеји одговорности према грађанима, стигматизација политичара и политичког утицаја је нашла плодно тло у преносу овлаштења (често и законодавних) на ове независне регулаторне агенције, независне од дневно-политичког утицаја, што би требало обезбиједити њихов објективан и квалитетан рад. Другим ријечима, не да нам се лијечити болесну ногу, па ћемо је одсјећи. Под претпоставком да се те агенције кадровски попуњавају све стручњаком до стручњака, зашто их треба измјестити из уставне конструкције и тродиобне подјеле власти?! Зар није могуће законом дефинисати механизме кадровске попуне стручњацима и у извршној власти?!

Ради квалитетног и ефикасног обављања постављених задатака, и Европска комисија је трагала за адекватним административним оквиром који би располагао са довољно стручне компетентности, научне респектабилности и техничке опремљености. Прво креирајући одређене ad-hoc групе стручњака, а затим и оснивајући различите агенције, које су постале посебни носиоци задатака у административном систему ЕУ, Комисија ипак није излазила из својих овлаштења, у смислу креирања независног и самосталног бирократског апарата. Имајући у виду да децентрализација управних овлаштења има низ предности, водило се рачуна и о томе да се не наруши институционална равнотежа, која је један од основних принципа на којима почива ЕУ.

Чак и код либералних Американаца (у погледу оснивања ових агенција) све више преовладавају мишљења код правних теоретичара да се делегацијом великих надлежности јавним агенцијама, између осталог, смањује чак и значај изборâ, што је и навело законодавна тијела у САД да, због све интензивније регулаторне дјелатности ових агенција, почну спроводити тзв. „провјеру норми“ (rules review), дакле контролу нормативне функције ових агенција.

Пракса у БиХ је показала да су независност и самосталност ових агенција проузроковале да се овлаштења законодавне и извршне власти само пренесу неформалним центрима моћи, тј. представницима међународне заједнице или политичким круговима који могу имати или не имати упориште у бирачком тијелу.

Основни аргумент за овакву, у суштини неуставну, праксу састоје се у тези: стручност, дакле објективност, дакле самосталност против пристрасности, дакле дневно-политичког утицаја, дакле изабраних представника грађана. Политичари се могу послужити струком како би остварили циљеве и постигли резултате који ће им помоћи да побиједе на изборима, али стручњаци се не би требали служити политиком, како би остварили утицај који би требао и морао имати упориште у изборном легитимитету.

Ослобођење, 14.02.2010. – Измјенама и допунама Закона о министарствима и другим органима управе БиХ, које је на приједлог Вијећа министара недавно усвојио Парламент БиХ, а којим су Регулаторна агенција за комуникације, Уред за ревизију институција БиХ, Агенција за лијекове, али и друге државне институције сврстане као управне организације, озбиљно је угрожена њихова независност и самосталност, првенствено финансијска... Предсједавајући Уставноправне комисије Представничког дома Парламента БиХ Шефик Џаферовић упозорио је да РАК, Уред за ревизију институција БиХ, али и остали независни регулатори на нивоу БиХ имају властита законска рјешења, те у складу с тим, а и с циљем очувања њихове самосталности, „не могу дјеловати као управне организације у било чијим оквирима”.

- Нужно је осигурати независност свих регулатора и њихово дјеловање у складу са законским рјешењима и обезбиједити им позицију институција које ће бити потпуно самосталне. Забрињавајуће је да је овако важна ствар прошла у Вијећу министара и Парламенту БиХ, без адекватне реакције и указивања на ову грешку која је направљена, навео је Џаферовић, истичући да је Клуб посланика СДА у Парламенту БиХ гласао против предложених законских рјешења.

Имајући у виду све аргументе pro и contra независности и самосталности ових агенција, рећи ћемо „ма шта овај лупета“, поготово зато што би предсједник једне Уставноправне комисије требао знати да се таквим њиховим статусом нарушавају основни уставни принципи једне земље. Али Шефик Џаферовић је све, само није глуп и будала. Зашто би један политичар ламентирао над губљењем статуса нечије самосталности и независности од политичког утицаја?! Није ваљда да одговоран политичар не жели остварити утицај и преузети одговорност?! Или политичар жели задржати неформални политички утицај над агенцијама независним од формалног политичког утицаја легитимних представника грађана.

Будући да нико од нас не би имао ништа против да све те агенције саме остварују своје приходе, те да барем буду зависне од потражње за својим услугама, поготово нас боли што те „независне“ и „самосталне“ бирократске машинерије троше огромна буџетска средства и да њихов рад и нерад плаћају порески обвезници из оба ентитета, а над њима се не може остварити утицај и вршити надзор над њиховим радом без обзира колико освојили гласова на изборима.

Као што свима онима који кажу да су политичари лоши кажемо да оснују странку, изађу на изборе и провјере како стоје у бирачком тијелу, тако и свима који би хтјели да буду независни од политичког утицаја кажемо: нико нема право да буде независан, ни законодавна власт од повјерења грађана, ни извршна власт од законодавне, а богами ни било која административна структура од законодавне или извршне власти!

Нагомилани и горуће

Недавно је мој твит о опозицији у Републици Српској (која "бавећи се афером `папак` упорно скреће пажњу јавности са горућих економско-социјалних тема") изазвао опречне емоције и ставове. Прије свега, треба рећи да опозиција губи сваку битку с Милорадом Додиком у креирању и лансирању тема у јавности Републике Српске, и ово је још један аутогол, још ако се узме да је форензичко вјештачење контроверзног аудио снимка правно неупотребљиво.

Наравно да је мој твит садржавао мало шале и мало ироније, али што га више исмијавају (добио сам много одговора из Федерације БиХ), долазим у искушење да га прогласим потпуно озбиљним. Али не зато што опозиција афером "папак" скреће пажњу јавности са "горућих економско-социјалних тема" (има ли испразније флоскуле од ове?!), већ што скреће пажњу јавности са сопствене немоћи да дā икакву смислену стратегију, или барем одговор (сем испразне критике), рјешавања "нагомиланих економско-социјалних проблема" (наводници не због тога што их нема, већ зато што је ово још испразнија флоскула од прве).

Паде ми на памет једна моја колумна из 2010. године, управо онда кад смо доносили Закон о референдуму и грађанској иницијативи у Републици Српској:

Мени најбљутавија теза башчаршијске политичке елите и оних који себе зову опозицијом у Републици Српској, је теза да се Милорад Додик и СНСД баве референдумом и националистичком реториком јер немају одговора на нагомилане проблеме грађана и јер нису испунили обећања из 2006.год.

 

Мада је ова теза већ виђена милион пута у покушају дисквалификације политичких противника, дакле ништа ново и оригинално, мора се признати да је теза прилично вјешто осмишљена, јер најбољи начин да некога прикажете неспособним је да покажете да се избјегава суочити са стварношћу и својим обавезама.

 

Углавном, грађани су „слуђени“ новинским чланцима и телевизијским емисијама и темама које се не баве њиховим проблемима, и за то су криви политичари и власт, а никако новинари или опозиција. Да на истој, посебној сједници НС РС кад се разматрао Закон о референдуму и грађанским иницијативама, и на редовној 35.-ој сједници, која се одржавала прије и послије ове посебне, на дневном реду нису били закони о гарантном фонду, о школовању и стипендирању младих талената, о високом образовању, о научно-истраживачкој дјелатности, о одузимању имовине стечене извршењем кривичног дјела, о општем управном поступку, о полицијским службеницима, као и стратегије развоја образовања и културе, итд., итд., помислио бих и ја да власт прави представу с циљем слуђивања бирача.

 

Да ли се стиче утисак у јавности да се власт не бави економским темама и проблемима грађана због тога што:

а) медији овим темама не посвећују довољно простора иако се налазе на дневном реду органа власти,

б) опозиција овим темама не придаје довољно пажње, а онда нису привлачне ни медијима, јер нема конфликта власти и опозиције, толико привлачног за медије,

в) грађане не интересују властити проблеми?

 

Теза под а) није далеко од стварности, и немам намјеру да критикујем медије, будући да на малом тржишту новине не могу постићи велики тираж, а телевизијске куће велику гледаност, па обликују и профилишу теме које допиру до највећег броја грађана, при чему крупна политичка питања (уставне промјене, референдум, одбрана Српства и Републике Српске...) изазивају највећу пажњу јавности.

 

Ни теза под б) није за одбацити, поготово кад имамо опозицију која нпр. предлаже амандмане на буџет на терет повећања оквира буџета, а онда код ребаланса за пар мјесеци оптужује Владу да је нереално планирала буџет, или кад најзначајније амандмане који најзначајније мијењају предложене законе и остале акте предлаже управо позиција, тј. странке које чине власт у Републици Српској.

Теза под в) дјелује сулудо, и више се чини да је питање реторичко, и постављено да се на њега насмијемо, али могуће је да постоје грађани који неке опште интересе, колектива у којем живе, стратешке интересе Републике Српске стављају испред својих личних интереса, иако ће свако разуман рећи да су задовољни грађани најважнији стратешки интерес сваке друштвене заједнице.

Бљутавости нема краја када о проблемима грађана говоре они што продаше 551 предузеће и 10 банака за биједних 20-ак милиона КМ готовине и 160-ак милиона КМ старе девизне штедње, мање него што се добило за старо гвожђе у Рафинерији, или они што високом јавном потрошњом у ФБиХ и избјегавањем суочавања са стварношћу, политичком и економском, пријете да одведу у политички и економски суноврат и ФБиХ и БиХ.

 

Можда најзлонамјернија теза „народ је гладан“, долази најчешће од оних за чијег је вакта народ био још гладнији, и она је крајње једноставна, и крајње опасна за оног ко би је негирао, јер народ никада неће живјети добро, барем онолико добро с колико би био срећан. Али народ треба и мора из дана у дан да живи боље, и свака власт се треба егзактно оцијенити колико је томе допринијела.

 
Наравно да одбрана уставне позиције, ентитетског гласања и ресурса којима управља РС се не може тек тако одвојити од економске стварности и проблема грађана, и о томе се могу написати не само колумне, него и књиге и докторске дисертације.

Накнадна памет опозиције и шта су говорили о Закону о јавном реду и миру прошле године

Закон о јавном реду и миру изазвао је бројне полемике у јавности. Гажење грађанских слобода, и права на мишљење и став, медијска репресија...?! Ја бих рекао вјештачки изазвана криза и беспотребна "вика и вриска", да цитирам сам закон. Друштвене мреже: света крава слободе говора или плодно тло за говор мржње, подстрекавање насиља, истраживање руда и губљење времена?! Слобода је привилегија, али и одговорност.

У овом закону је проблематизовано то што се проширује појам јавног мјеста, па се каже "Јавно мјесто, у смислу овог закона, јесте и свако друго мјесто на којем је почињен прекршај, а посљедица је наступила на јавном мјесту." Друштвене мреже се нигдје не спомињу (у закону), а ако се на њих и мислило, мора наступити посљедица (у смислу кршења јавног реда и мира) на јавном мјесту, како би се кршење јавног реда и мира на друштвеним мрежама могло санкционисати.

Посланици опозиције су демонстративно напустили скупштинску салу током дискусије о приједлогу закона. Али шта су радили прошле године када се дискутовало о нацрту?! Из стенограма се може видјети да они уопште нису обратили пажњу на оно што је за њих данас спорно, или уопште нису читали закон.

Сједница Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу је посебна прича. На исту је предсједник Одбора Бранислав Бореновић позвао медије, којима је обећао да ће тражити повлачење Закона о ЈРиМ из процедуре. Онда поменути закон није предложио у дневни ред сједнице Одбора. Кад смо завршили законе (акте), под тачком разматрања изјава о усклађености оних закона који су непримјењиви с аспекта acquis communautaire, предложио је закључак да Влада повуче Закон о ЈРиМ из процедуре. Закључак није прошао. Да је прошао, не би био обавезујући за Владу. Новинари чекали два и по сата џабе. Да је у јулу прошле године на сједници Одбора (на којој није присуствовао), код разматрања нацрта закона предложио да се до форме приједлога закона исти усклади са директивама и конвенцијама које он наведе, да је у пленуму тада дискутовао (а није) и указао на проблем неусклађености закона са EU acquis, да је на сједници Одбора предложио Закон о ЈРиМ у дневни ред, а ми одбили, могао бих прихватити критику. Али овако, три пропуштене прилике и једно јаукање.

Углавном, на 35.сједници НС РС, у јулу 2014. године, кад се расправљало о нацрту закона, из редова опозиције смо могли чути двије дискусије из СДС-а (Дарко Бањац и Костадин Васић), ниједну дискусију из ПДП-а, и ниједну дискусију из НДП-а. Предсједник Одбора за безбједност Ненад Стевандић није присуствовао расправи, као ни предсједник Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Бранислав Бореновић. У наставку, извод из стенограма са дискусијама два посланика опозиције који јесу дискутовали о закону:

ПРЕДСЈЕДНИК РАДОЈИЧИЋ

Хвала, 

Безбједност, од безбједности никад никога нема, ја ћу тражити од њих да се распусте, јер сваки пут ја читам извјештај. 

Одбор за безбједности је на својој сједници одржаној 30. јуна разматрао Нацрт закона о јавном реду и миру.

Сједници су присуствовали: Стевандић, којег опет нема, Краљевић, Тадић, Глухаковић, Ђерић и Гламочак, одсутан Милан Ковач.

Образложење поднио Радислав Јовичић, министар Унутрашњих послова. Након проведене расправе у којој су учествовали чланови Одбора, Одбор је усвојио став, да су испуњени услови да се нацрт закона о јавном реду и миру разматра на 35. сједници. 

Отварамо расправу.

Дарко Бањац.

ДАРКО БАЊАЦ

Уважени предсједниче НС, потпредсједници, колегице и колеге народни посланици, поштовани чланови Владе Републике Српске.

Као што је у образложењу за доношење Закона о јавном реду и миру, образложењено да је нови закона предложен у нацрту из разлога, што је велики број чланова измјењен допуњени, и нови чланови су стављаени у закон, и то је разлог за доношење новог закона. С тим се апсолутно слажем. Лично сматрам да Закон о јавном реду и миру, треба да обухвати што већи број понашања који се могу подевести под прекршаје, јер са промјенама савременог живота мијењају се и различите врсте прекршаја. 

Кроз закон о јавном реду и миру проћићу у смислу, пошто је ријеч о нацрту и желим дати неке сугестије, односно желим дати совј лични допринос и наравно СДС-а, у изради приједлога закона о јавном реду и миру.

Па сходно томе, намјерно ћу прочитати члан 2. став 2. ''Прекршајима јавног реда и мира сматрају се: прекршаји против функционисања државних органа и јавних служби, прекршаји против интереса малољетника и других категорија лица и остали прекршаји јавног реда и мира који су учињени на јавном мјесту''.

Видјећете из мог излагања зашто сам то урадио.

Оно што хоћу да кажем, јесте да поново понављам овај закон, овај закон је свеобухватан, и моја сугестије на закон јесте – да кад се врши класификација поједних прекршаја требало би да се обрати пажња на тежину прекршаја на основу тога да се изврши класификација прекршаја. Тежина прекршаја у самом смислу ријечи може се одређивати и казном, новчаном казном, односно заштитном мјером која је прописана.

у овом случјау у члану 7. и 8. пркршаји су дефинисани, свађа, вриск, непрстојно понашање у члану 7. и у члану 8. вријеђање, нема ништа против тога, али предлагач треба да обрати пажњу, да покуша да неке ствари конкретизује и да самњи ову опширност, која је написана из разлога што различито поимање, вријеђање, личне угрожености, може се различито за свакго грађанина и за поједине средине, и због тога треба да се на то обрати пажња.

Што се тиче новачних казни, сада се враћам управа на став 2. члана 2. управо који сам прочитао, ријеч је о различитом распону и пропису различитих казни, за поједине прекршаје а зависно од тежине прекршаја. 

Па имамо случај да у члану 12. гдије се наводи туча и физички напад, прописана је новчана казна од 400 до 1200 марака, а у категорији основни пркршаји јавног реда и мира налази се и врачање гдје је казна за тај прекршај прописана од 500 до 1500 марака, а прочитаћу намјерно овај став 1. члан 20. ''Ко се бави врачањем, прорицањем судбине или сличним обмањивањем, или ко објављује огласе, пропагира или на други начин грађане позива или подстиче да се подвргну врачању или прорицању судбине, или ко у врачању на било који начин помаже лицу које се бави тим активностима, казниће се новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ.

Лично сматрам да туча и физички напад не могу бити изједначени, а поготово да врачање треба да буде тежи прекршај о туче и физичког напада. А по казни која је прописана врачање или гледање у длан, гледање у шољицу, гледање из гра, ако је на јавном мјесту, а дефинисано је јавно мјесто у члану 2. кроз ставове, шта је онда у том случјау све то може п редстављати овај прекршај. Ја знам да је дат распон казни, али је такође минимална казна која се може прописати за врчање је 500 за тучу 400 КМ:

На то се мора обратити пажња, имам осјећај да кад је вршена класификација прекрашаја, сад да не пролазим кроз све прекршаје могао бих набрајати, и упоређивати различите прекрашаје, узео сам симптоматичне прекршаје јер знам да ће ово запарати ухо и вама и уваженим министрима, послнаицима, врачање и туча, физички напад и тд.

Треба обратити пажњу да санкције које се прописују, не прписују на оснвоу тога, за ово би могло овако, а за ово оваквуи казну прописати, а не на основу статистичких података да ли има ефкета на те случај, као што је образложено у обраложењима за доношење закона и класификација појединих прекршаја које имамо овдје у прилогу, како саставни дио овог нацрта закона, него треба се видјети сама тежина прекршаја, можда некоме за врачање кад га три пута казните по 1500 марака, није много, али тежина тог прекршаја и тежина прекршаја који има исти распон казни, односно мањи распон, чак, а мањи ниво доње границе казне, нису у суштини иста тежина прекршаја.

Сада долази став 2. члана 2. који сам прочитао ви сте сами рекли, начин тежине прекршаја кад сте тамо набрајали, па сад долазимо до групе прекршаја који се односе на прекршаје функционисања државних органа и јавних служби, гдје се каже, ометање државних орагна, привредних друштава и других лица у вршењу јавних служби је такође један од прекршаја у члану 24. предвиђена је казна од 500 до 1500 марака, понављам још једном, већа штета за прекршај овај него за неке поједине друге прекршаје, које може наступити по друштво, по поједино физичко и правно лице. Из тих разлога, дајем сугестијму да у приједлога закона, прекршаје извршите класификацију прекршаја на основу предвиђене казне, не на основу статистичких података, уколико је потребно за неке преркашаје изрећи веће врсте казне, онда смањите распон казне, немојте ставити од 500 до 1500 КМ, него ставите од 500 до 1000, али је несхватљиво да за тежи прекршај имате мањи распон казне, гдје је казна најмања казна која се може изрећи је 400 КМ:

Прекршај против интереа малољетника и осталих категорија лица, такође прекршаји који по тежини могу бити изазвати много веће последице него прекршаји које сам мало прије навео, и то је моја сугестија предлагачу.

Оно што такође хоћу да кажем и моја лична импресија јесте у члану 34. 

Схватам, један сам од људи који сматра да децетрализација и већа овлаштења локалаих заједница треба да постоје поготово поједина овлаштења локланих заједница који се тичу њихових природних ресурса, односно кориштење природних ресурса, на територијама локалних заједница, јер сматрамо један сам од људи који сматра да треба дати више могућности учешћа локалне заједнице у одлучивању код креирања кориштења природних богастава тих локланих заједица. Међутим, овдје је ријеч о законској регулативи. Свјестан сам да такође поједина девијантна понашања или поједина понашања која се могу се подвести као прекршај по овом закону не могу бити обухваћена овим законом сва, и од различитости појединих локалних заједица и појединих категорија становиштва, локалне заједнице су ближе становиштву, односно да је основ функција локалних заједница, у односу на републички ниво 70% већа, гдје грађани остварују своја права и то овлаштење не терба укидати.

Међутим, не треба ни дати овлаштење, апсолутно овлаштење локланим заједницама због управо тих различитости, а сада да ме погрешно не разумијете и националне различитости, јер поједини симбли можда некога вријеђају, а некога не вријеђају, на то треба обратити пажњу и да локлана заједница, онда ја знам да то мора бити усклађено са позитивно правним прописима, али по мени је увјек спријечити, него неке ствари испраљати, да не кажем лијечити.

Тако сматрам да скупштине треба да имају, односно своје учешће у указивању на поједина понашања која могу бити прекршаји, и могу представљати прекршаје, али да то треба да постоји одређено ограничење. Јер ипак законску материју, пребацити у јендом диејлу на подзаконске акте, и ако то има доста случајева у позитивном праву и позитивно правним прописима Републике Српске треба на неки начин када је ријеч о оваквим законима, исто као што нема везе што је ово закон о јавном реду и миру, имамо и кривични закон и поједина кривична дјела, треба ограничити на законодавства односно републички ниво, у овом случају конкретно на највиши законодавни орган Народну скупштину Републике Српске.

Ја предлажем, односно вама дајем сугестију, да члан 34. који гласи: Скупштине градова и општина могу својим одлукама, у складу са чл. 1. и 2. овог закона, а ви ако занте да је опширно тамо постављено, значи, има велику ширину, прописати и друге прекршаје јавног реда и мира који нису прописани овим законом.

Тако стоји у овом закону, сматрам да овдје треба додати ''уз прибављену сагласност надлежног органа''.

Зашто кажем намјерно надлежног органа није спорно да то буде МУП или неки други орган неко друго министарство, или кроз одвор овог законодавног органа, односно НС Републике Српске и наравно потребно је више него видљиво додати нови став, који би ишаи у смјеру да та сагласност може бити дата или ускраћена у року од 15 дана, јер тиме ми обавезујемо тај надлежни орган да то не разамтра по 6 мјесеци, или годину дана, у име клуба није спорно, обавезујемо га да то ријеши у што скоријем року, јер постоји могућност неког девијантног понашња које може угрожвати, нећу рећи безбједности људи, али може угрожавати понашања и одређене активности на нивоу локалне заједнице.

Значи покушао сам да својим сугестијама приједлозима дамо допринос, прије свега као СДС и ја лично као посланик СДС-а овом закону, волио бих да на овоме обратите пажњу, јер је ово материја која ће бити, материја овог закона и овај закон ће бити примјењиван на читавој територији Репбулике Српске директно усмјерена према грађаниам Републике Српске, и у образложењима, сам прочитао да се позивате на сатистичке податке, али основ оваквог једног закона, као што је основ кривичног закона тежина, како кривичног дјела, у овом случају тежина прекршаја, односно тежина одређеног понашања појединог лица који може да изазове одређене последице, по мени последица појединог понашања у случају како сте ви навели, нећу поново давати примјер који сам дао, је много мања од последице која може да се деси код неког прекршаја као што је туча или физички напад и остало. И на основу тога да одмјеравате казне, а да стастички подаци вама могу служити на распон казни које дајте судовима, које изричу ту казну, односно надлежним органима који изричу ту казну јер у том случају ви на један такав начин усмјеравате самим тим и кажњавање појединих прекршаја. Надам се да смо дали.…

(није уклопљено)

...

ПРЕДСЈЕДНИК РАДОЈИЧИЋ

Хвала, колега Васић изволите.

КОСТАДИН ВАСИЋ

Хвала господине предсједниче, нисам имао намјеру, али ево покушаћу само неколико ствари да сугеришем предлагачу, колега Бањац и Душица су већину ствари рекли, генерално гледајући значи, потребан нам је овај закон, као и већа овлаштења овлаштеним службеним лицима, јер је понашање одређених група људи, веома споран. Али сад сам само мало у дилеми везано за распоне, ових казни, и висина с обзиром на економску ситуацију и финансијско стање и народа и грађана Републике Српске.

Али овај закон је и прављен за оне који га крше, то се подразумјева, али морамо увјек узимати у обзир у каквом су нам стању грађани да би могли спојити добро с корисним.

Кренућу од краја, значи сложио би сед да се не понављамо, везано за овај члан 34. заиста без обзира колико ко кога волио, коју локлану заједницу, колико ко био у власти, али не можемо на овај начин рјешавати ове ствари и о стављати недоречено. Значи, дајемо одлуке скупштина добијају снагу закона. То је заиста недопустиво, значи не можемо допустити, рекао сам и оградио се, без обзира гдје ко врши власти. Морамо до приједлога звакона, ово засита добор обрадити и прецизно позционирати, јер не могу СО, ви знате какво нам је стање у одређеним општинама и шта све могу да донесу и да имају већу снагу од закона, то је недопуствио.

Кад анализирамо одређене чланове, члан 7. па се каж, у другом дијелу ''..ношењем или истицањем симбола, слика, цртежа или текстова, непристојног, увредљивог или узнемиравајућег садржаја и другим непристојним или дрским понашањем, казниће се новчаном казном од 100 КМ до 300 КМ.''

Ово је заиста у најмању руку споран, члан, значи, коме је шта штетно, ево ја рецимо могу да кажем, шта некоме је, можда је Рамизу двоглави орао, нешто што је недопуствио, и може да се жали, или мени застава БиХ, односно ратне заставе БиХ, да се жалим, ко ће се казнити тиме. Улазимо у нешто гдје нема краја, или ова ситуација у Андрић граду, требало је пола људи казнити, јер се нама не свиђа оно што сте ви носили оне симболе. Значи, то је један дио, значи други члан 8. каже: ''Ко грубим вријеђањем другог лица или другим безобзирним понашањем изазове осјећање физичке угрожености или узнемирености грађана, казниће се новчаном казном од 200КМ до 800 КМ''. Два без душе, један без пара, не без главе него без пара, ко ће коме доказати, кад два сједоцак кажу јесте вријеђао, а он у ствари није. Зиста широк појам, и тешко да се.

Дакле, члан 12. слажем се са онима који су рекли, ''ко нарушава јавни ред и мир изазивањем, подстрекавањем, учествовањем у тучи или физичким нападом на другога, казниће се новчаном казном од 400 КМ до 1.200 КМ.''

Ја бих овдје дјелова репресивно и доњу границу, слажем се потуно с казном, али можда и доњу границу подићи, ево то је на вама.

Даље, каже, члан 15. ''Ко нарушава мир других на јавном мјесту у времену од 15.00 до 17.00 часова и од 22.00 до 06.00 часова извођењем музичких и других садржаја, коришћењем музичких инструмената, радио и телевизијских пријемника и других звучних уређаја, као и механичких извора буке и звучних сигнала (мотора и сл.), казниће се новчаном казном од 400КМ до 1.200 КМ.''

Ево питам предлагача – шта ће се десити ако не, ми то морамо превести на најобичнији језик, ако неко од 15 до 17 часова реже моторном пилом дрва? И пријави га неко, значи врло спорно, имамо ситауцију, гдје од 22 часа музике, то је хасо по локалнима, и по МЗ, ја сам живи свједок ту нема ко кога не пријављује. 

Полиција је у жестокој дилеми када излази везано за ове ствари. Јесте ли ваш сигурни да у 22 часа, с обзиорм да локални морају да раде, и морају да људи зараде како би платили дражви обавезе. 

И заиста вас молим, значи, да размислите око тога.

Каже став 3. члана 15. ''Одговорно лице у привредном друштву и другом правном лицу казниће се за прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 500 КМ до 1.300 КМ.''

Мали локали, када ви казнте неког малог угоститеља са 1000 КМ, он само може после тога затворити тај локал. Јер га је једва и отворио. С друге стране погледајте ко конзумира опојну дрогу, или да не набрајам, казниће се од 1000 до 1500 КМ.

Исти распон казне и за дрогу или за гатање, не могуће, имамо овдје врло спроних чланова везано за казне. Слажем се да неке морају бити драстичне, али исто тако неке морају бити мало блаже. 

Члан 25. став 1. ''Ко при промету алкохолних пића која се троше на лицу мјеста даје алкохолна пића очигледно пијаном лицу, малољетнику, итд, … казниће се новчаном казном од 400КМ до 1.200 КМ.

Овдје у пракси, значи слушајте пажљиво, јер је везано за ради и МУП-а и полицајаца на терену. Очигледно пијаном лицу, овдје смо имали конкренто неких случјаева у Б ијељини, гдје изађу полицијаци на терен и уђу у локал, и казне некога од 400 до 1200 марака, каже, човјек прешао из другог локала, да ли је он био у полупијаном или пијаном стању, откуд зна конобар узео човјек пиће, полицајац ушао, алкотестирао га и казни га, конобара или правно лице, са 1200 марака. Ја сам имао такав случај, гдје сам обио код начелника центра, и обично суд кад дођете, не зна шта да ради, једноставно упозори тог, како ће неко знати, нема конобар дрегер да алкотестира госте, да би знао да ли је у виднопијаном стању. Могу ли ја послати своја два колега видно пијана у локал, човјека којег не волим, и реци узмите пиће, и онда назове полицајца свог колеги и рећи им идите алкотестирајте тог и тог газду, значи, врло, врло споран члан. 

Значи, врло, врло споран члан, причам вам из праксе, јер се сусрећемо на терену са проблемима страховитим. Полицајци имају проблема с тим и кажете још казниће се и одговорно лице, знчи газда локална од 500 до 1300 КМ, а подстичемо наводно неко предузетништво итд, итд. Морамо бити мало опрезнији, кад се ради о овим стварима. Ево литимично сам само прошао кроз одређене чланова, желећи само да укажем на неке проблеме који сусрећемо у спровођењу овог закона, али ево имао времена до приједлога закона, можемо то измјенити поправити и дати даље на обраду. Захваљујем.