Пошто аутохтонисти све више користе аргумент да је "српски ген" пронађен у Лепенском виру, тврдећи да су Срби насељавали ову мезолитску културу (9.500-5.500 година п.н.е.), знам да неће разумјети научне доказе (јер они тако не функционишу), али ради осталих, слиједе чињенице.
Тачно је да су два скелета из Власца позитивна на M170 мутацију (хаплогрупа "I") yfull.com/tree/I/, али негативни су на све остале (па и нашу Y3120), а предак M170 је живио прије 27.500 година. Из табеле видимо да то нису једини такви скелети, већ да их има широм Европе.
Настављамо низводно. Три скелета из Власца и један из Лепенског вира позитивни на M438 (хаплогрупа "I2") yfull.com/tree/I2/, али негативни су на све остале (па и нашу Y3120), а предак M438 је живио прије 21.500 година. Има их такође широм Европе.
Из претходне табеле видимо да већ нешто млађе L460 (предак живио прије 21.000 година) yfull.com/tree/I-L460/ нема у Србији. Има у Њемачкој и Мађарској. Дакле, топљењем леденог омотача, палеолитска популација ловаца сакупљача се помјера на сјевер.
Постоје скелети, који су такође носиоци нама предачке мутације М423 yfull.com/tree/I-M423/, предак живио прије 14.200 година, али ни они нису нама преци, јер су негативни на нама предачку L621, која је отишла на исток и учествовала у етногенези Словена. Дакле, M423+, L621- су:
Loschbour, Луксембург, M423*
Motala3, Шведска, M423*
Motala12, Шведска, M423*
Kretuonas2, Литванија, L161.1
Troc5, Шпанија, L161.1
Gokhem4, Шведска, L161.1
ESP24, Њемачка, L161.1>L1498
Ire8, Шведска, L161.1>L1498>Y3749
Нема Србије.
У сљедећој табели су моја аутозомална поклапања са скелетима који су днк тестирани аутозомално (није само Y-днк, већ по свим прецима). Видимо ове патрилинеарне рођаке из Луксембурга и Шведске. Али ипак најближи су они који долазе из источне Европе. Дакле ипак смо Словени.
Суштина заблуде аутохтониста је што они, као и сви псеудонаучници, вјерују у неку теорију, па онда траже доказе који је потврђују. Методолошки исправно је да узмемо све доказе и податке, и онда одатле извлачимо закључке. Узмимо дакле све археогенетске резултате у обзир и анализу.
Дакле, закључци су сљедећи. Палеолитска популација ловаца сакупљача живјела је широм Европе. Топљењем леденог омотача креће према сјеверу. Предак нас 40% Срба I2 M423 L621 одлази на исток. Тамо се среће са носиоцима мутација R1a M458 и R1a Z280. Тако настаје словенска популација.
У Лепенском виру нађен је скелет који је био далеки рођак нашег претка који је живио у његово вријеме, а за сада не знамо гдје. Њихова међусобна патрилинеарна удаљеност је реда 10.000-15.000 година. То је заиста, заиста, велики период времена. Нису се сигурно познавали.
Тврдити да су Срби могли постојати као народ у Лепенском виру или Винчи сулуда је и то на више нивоа. Свако ко иоле нешто зна о томе држи се за стомак од смијеха. Прво, наш предак из тог времена није тамо живио. Друго, и да јесте, он није могао бити Србин из сљедећег разлога:
Око 40% Срба дијели заједничког претка Y3120 који је живио прије само 2.100 година. Потомство тог претка се развијало кроз словенску популацију. Велики проценат нас Срба смо изразито блиско патрилинеарно повезани, још ближе око 35% нас који смо S17250 (на 1.800 година удаљености), још ближе 30% Срба који смо PH908 (на 1.700 година удаљености) https://www.yfull.com/tree/I-PH908/.
Овакве блиске патрилинеарне везе великог процента једног народа значе само једно: да је окосницу његове етногенезе чинило неко племе, које у вријеме словенских миграција у 7. вијеку н.е. има заједничког претка који је живио прије уназад 400-500 година. Вјероватно племе Срба.
Само ово је довољан аргумент да прихватимо чињеницу да смо народ стари онолико колико нас помињу и историјски извори, а то се дешава непосредно прије и током словенских миграција, када се истовремено са демографском експанзијом и миграцијама на југ уобличио и племенски идентитет Срба.
Током нашег боравка на Балкану долази до мијешања са другим словенским племенима и са старосједилачким становништвом, из чега кроз развијање наше државности, културе и војног утицаја, настаје популација која ће се у средњем вијеку уобличити у нешто што можемо назвати народом.
Континуитет онога што смо данас можемо испратити до средњег вијека, кроз историјске изворе, предања, културу, нашу цркву, вјеру и крсну славу. Не постоји континуитет наш до Винче ни Лепенског вира. Не постоји ни кад је у питању један предак, а поготово не као читав народ.
Ниједан народ на свијету нема толику старост, од 7.000 или 10.000 година. Многи европски народи су врло млади, уобличени у 19., па чак и у 20. вијеку, од Нијемаца, Италијана, па до наших комшија, који су од нас Срба настали исламизацијом, покатоличавањем и политичким процесима.
Умјесто да се бавимо митоманијом и псеудо-научним теоријама, требамо прихватити оно шта смо, гајити културу која се ослања на нашу базу, да смо словенски, али и хришћански народ. Да баштинимо наше поријекло, али и византијско насљеђе.
Само тако ће нас и други озбиљно схватити.
No comments:
Post a Comment