Фридрих Еберт сценарио "Функционална централизована држава" и ескалација насиља у БиХ

Ових дана неки медији су поново актуелизовали пројекат Фридрих Еберт фондације из 2011. године - „Босна и Херцеговина 2025: Сценарији могућег развоја догађаја“. У Републици Српској се истиче важним само један од пет сценарија - „Дисолуција“. Наводи се као, ето, једна њемачка фондација (и то љевичарска) заговара такав један сценарио. Пошто сам учествовао у овом пројекту, а недавно смо могли видјети шта се дешава у Федерацији БиХ, сматрам да ми у Републици Српској требамо обратити пажњу на један други сценарио - „Функционална централизирана држава“.

Много је у јавности било неразумијевања везано за овај пројекат. Само ћу цитирати издавача, на полеђини публикације се каже:“Циљ ове публикације није да донесе предложак за поступање доносиоцима одлука, него да понуди додатну вриједност континуираној дебати пружањем једног неконвенционалног погледа на могућа и вјероватна кретања у земљи.“ Представници Фондације су овај пројекат схватили као интелектуалну вјежбу. Међутим, нису је као такву схватили сви учесници, нити сви медији у земљи. Неки учесници из Федерације БиХ се нису могли помирити са тим да сценарио „Дисолуција“ уопште постоји у публикацији. Медији су, опет, на баш тај сценарио обратили највише пажње.

У свјетлу најновијих догађаја и протеста у Федерацији БиХ, социјалног бунта који је добио и политичку позадину, на свом фејсбук профилу написао сам сљедећи статус:“Ми у Републици Српској прижељкујемо отцјепљење од БиХ и припајање Србији, али није баш да смо сигурни да ће нас то економски препородити. С друге стране, Бошњаци у Федерацији чврсто вјерују да би унитарна БиХ имала двоцифрени раст БДП-а и рјешење свих нагомиланих социјалних проблема. Што нема везе с реалношћу. Зато ће тамо сваки социјални бунт имати политичку и идеолошку позадину. Све док им њихови политичари не кажу истину, свако испољавање социјалног незадовољства у другом ентитету пријетња је за стабилност ове земље.“

И не само то. Из сценарија који ћу приложити „Функционална централизирана држава“, види се да учесници „из различитих друштвених сфера“ из групе која је радила на том сценарију, а који су махом били из Федерације БиХ, сматрају да се до оваквог уређења БиХ може доћи искључиво насиљем и страном војном интервенцијом. Оно што томе претходи су:

-         социјални немири, изазвани незапосленошћу, пропадањем система социјалне заштите, те свеукупним сиромаштвом;

-         међуетничко насиље, изазвано националистичком реториком, шовинизмом и мржњом, а подстакнуто говором политичких партија и медија у земљи;

-         напади на повратнике у обама ентитетима, формирање паравојних група и избијање оружаних сукоба.

Једна од степеница која води оваквом сценарију је одлука о одржавању референдума о отцјепљењу Републике Српске од Босне и Херцеговине. Индиректно пријетња, али и оправдање за могуће насиље које може бити испровоцирано дисолуцијом земље.

Ево и ја желим да дам свој допринос „континуираној дебати“, и скренем пажњу на то шта нам све може доћи из „већег БХ ентитета“, и која је методологија успостављања централизоване државе, тј. укидања Републике Српске, тј. испуњења бошњачког националног циља.

Функционална централизирана држава

Године 2025. Босна и Херцеговина је функционална централизирана држава и чланица Европске уније. Централизирани политички систем, успостављен након насилних сукоба и касније међународне војне интервенције, омогућио је поједностављење процеса доношења одлука, што је резултирало политичким, економским и реформама правосуђа. Закони о људским правима се проводе, економија напредује, стопа незапослености опада а социјална кохезија јача.

Ситуација у Босни и Херцеговини се погоршавала из године у годину. До 2015. године економија земље била је на најнижој тачки. Незапосленост, пропадање система социјалне заштите те свеукупно сиромаштво изазвали су масовне социјалне немире. Показало се да је дисфункционалан и сложен политички систем главна препрека у процесу еуроатлантских интеграција. Након избора одржаних 2010. године, и након изузетно дугог кашњења у формирању државне владе, опћи избори 2014. године су били још већа катастрофа у погледу изградње стабилне политичке коалиције на ентитетском и државном нивоу. Националистичка реторика, шовинизам и мржња, потакнути говором политичких партија и медија у земљи, покренули су спорадичне акте међуетничког насиља чији је циљ био скренути пажњу са све горе економске ситуације, непостојања развојних стратегија и огромне незапослености.

Године 2015. сусједна Хрватска је већ пуноправна чланица ЕУ-а, а Србија је у завршној фази процеса кандидатуре. Међутим, због замора од проширења унутар Европске уније, приступање Србије је стављено на чекање, што је изазвало незадовољство њених грађана и дестабилизирало политичку ситуацију у земљи, посебно због захтјева за већом аутономијом Војводине и Санџака, али и због још увијек неријешеног питања Косова.

До краја те године политичке елите у БиХ још увијек нису успјеле формирати државну владу, што је довело до кулминације незадовољства. У исто вријеме, међународна заједница је инсистирала на уставним промјенама које би ојачале државне надлежности, а што је било неприхватљиво за политичке странке у Републици Српској. Политичари из Републике Српске су тврдили да застој у спречавању економског развоја и подривање политичке стабилности утјечу и на државу и на ентитете. Није постојала заједничка државна економска стратегија, а фискална политика је изазивала незадовољство, поготово када се радило о расподјели пореза и средстава с државног нивоа ентитетима и Брчко Дистрикту. Политичари из РС-а представљали су то као још један разлог зашто је, по њиховом мишљењу, Босна и Херцеговина као држава неодржива. Стога су донијели одлуку о одржавању референдума о отцјепљењу Републике Српске од Босне и Херцеговине. Реакције из Федерације биле су масовне и с тенденцијом да прерасту у насиље, јер се референдум доживљавао као објава рата.

На почетку 2016. године све три етничке групе су се мобилизирале, потакнуте убрзаном кулминацијом етничких напетости, непријатељским и отворено агресивним јавним говором, који су медији подржавали и проводили. Чести напади на повратнике у обама ентитетима, формирање паравојних група и избијање оружаних сукоба запријетили су да ће ескалирати у грађански рат. Ескалација насиља потакнула је НАТО да покрене војну интервенцију. Брза реакција међународне заједнице била је резултат научених лекција из прошлости, поготово грешака почињених у Босни и Херцеговини у периоду 1992-­1995. Сврха мисије није била само смирити сукоб, већ и коначно стабилизирати стање у региону стварањем функционалног државног оквира. Након година рада с бројним институцијама и представницима 14 различитих власти, ЕУ и остатак међународне заједнице заузели су се за централизирану државу како би олакшали комуникацију и сарадњу с властима и учинили их бржим и ефикаснијим. Србија се снажно успротивила интервенцији, тврдећи да су угрожени интереси Срба у Босни и Херцеговини, али је након снажног политичког притиска међународне заједнице одустала од свог противљења.

Циљ те мисије није био само смирити  сукоб, него и одузети власт етаблираним етничким политичким елитама, од којих је већина била на власти још од рата. Након смиривања на терену, међународна заједница је сазвала националну скупштину, коју су чинили представници цивилног друштва, академске заједнице, синдиката и различитих друштвених група, како би се измијенио устав и изабрала пријелазна влада.

Извршен је притисак на политичаре да усвоје устав којим се Босна и Херцеговина дефинира као централизирана држава с уграђеним механизмима за заштиту против било какве врсте дискриминације. Нови устав, усвојен крајем 2016. године, дефинирао је све људе у Босни и Херцеговини као грађане с једнаким правима и индивидуалним слободама, док је политички систем био тако конципиран да га чине један предсједник, једна јака централна влада, дводомни парламент и опћине. Међутим, донесен је и нови изборни закон како би се заштитила етничка и мањинска права кроз примјену принципа ротације мандата на свим нивоима између трију највећих етничких група и осталих. Тиме је спријечена било каква могућност блокаде функционирања државе и изборних превара у будућности.

Након што су опћи избори 2017. године донијели нове политичке елите, које су се појавиле у периоду од годину дана након пријелазне владе као резултат интензивног лобирања међународних актера присутних у босанскохерцеговачком друштву, међународна заједница сачинила је економски план сличан чувеном „Маршаловом плану“, којим се јачају инфраструктура, запошљавање и економија. То је резултирало попуштањем етничких напетости услијед знатног побољшања квалитета живота и животног стандарда за грађане БиХ. Нова државна структура омогућила је стварање јединствене и снажне економске политике и одрживе развојне стратегије, које су, у комбинацији с пакетом законских реформи, створиле стабилну климу за директна страна улагања. Смањење гломазне администрације, значајне субвенције и програми подршке домаћим предузећима резултирали су стабилним и сталним растом домаће привреде – на велико задовољство грађана БиХ и међународне заједнице. Регионална сарадња је додатно побољшана, а земља је постигла значајан напредак према еуроатлантским интеграцијама, уз помоћ својих сусједа Хрватске и Србије – које су сада обје чланице ЕУ-­а.

БиХ је стекла статус кандидата за приступање ЕУ у 2019. години и постала њеном чланицом у јануару 2025. Стабилно политичко и социјално окружење у земљи позитивно је утјецало на цијели регион.

Дефицитарна занимања - анализе и закључци

У једном разговору са америчким студентима о нашем образовном систему споменуо сам да Влада Републике Српске доноси уписну политику и уписне квоте на јавним и приватним високо-школским установама, те да суфинансира школовање студентима дефицитарних занимања. Питали су ме зашто то радимо, и зашто једне ограничавамо да упишу што желе, а друге подстичемо да уписују факултете које жели Влада. Добро сам се замислио, па сам им рекао да је разлика у томе што у Америци студенти не очекују да им држава нађе посао након студија, нити државу сматрају одговорном за своју (не)запосленост.

Фактори значајни за правилан избор професионалног занимања у оквиру високог образовања (факултета) подједнако укључују и лични и шири колективни контекст. Свакако важан је дубоко индивидуални интерес и жеља појединца за образовном надградњом, односно студирањем, кроз реално сагледавање и анализу сопствених способности, односно талента и интереса за одређено научно подручје. Свако има одређене природне способности за неке врсте активности и веома је важно према тим способностима одабрати посао којим ћемо се професионално бавити у будућности.

Међутим, према мом скромном мишљењу, најбитнији фактор јесте сагледавање ширег друштвеног контекста, тачније стања на тржишту рада. Жеља сваког студента је по завршетку студија радити посао за који се, углавном мукотрпно, школовао. Нажалост, стварно стање у тржишним кретањима често је у несагласности с том жељом. Наиме, незапосленост, неповољни услови рада, неадекватна запосленост (проблем нестручности, квалификација, некомпетентности…) питања су и проблеми с којима највећи број грађана неспокојно завршава свој дан и још неспокојније дочекује нови.

Како сам већ споменуо Влада РС суфинансира школовање студентима дефицитарних занимања. Број студената који су добили ову помоћ варира:

-         академска 2008./2009.година – 540 студената

-         академска 2009./2010.година – 618 студената

-         академска 2010./2011.година – 731 студената

-         академска 2011./2012.година – 471 студената

-         академска 2012./2013.година – 356 студената

Обухваћени студијски програми по факултетима су:

Машински – Заштита на раду, Енергетско и саобраћајно Машинство, Мехатроника, Производно машинство, Индустријски инжењеринг и менаџмент;

Електротехнички – Електроенергетика, Рачунарство, Аутоматика, Електроника и Телекомуникације;

ПМФ – Математика, Информатика, Физика;

АГФ – Геодезија.

Недавно је Главна служба за ревизију јавног сектора РС у својој анализи уочила да „мјере Владе Републике Српске (РС) на повећању учешћа математичара и инжењера у структури високообразованих дале су одређене резултате, али недовољне да би се значајније промијенила структура и да би била побољшана у корист ових студијских програма“. Евидентно је и да опада број студената дефицитарних занимања којима се суфинансира школовање, иако нема сужавања листе студијских програма дефицитарних занимања.

Поставимо себи сљедећа питања:

-  да ли листу студијских програма дефицитарних занимања треба  промијенити и евентуално проширити?

-  да ли износ средстава који добијају ови студенти треба повећати и тако додатно мотивисати студенте да уписују ове студијске програме?

Такође, ако себи поставимо питање зашто студенти не уписују студијске програме с којима ће лакше наћи посао, иако их Влада помаже у томе, можемо рећи због тога што се ради о тешким, сложеним и захтјевним студијским програмима. Али шта је са Медицинским факултетом. Зашто студенти уписују овај изузетно тежак факултет, иако наводно није дефицитаран?!

Шта је то, уопште, дефицитарно занимање?

Листу студијских програма дефицитарних занимања доноси Савјет за развој високог образовања. На основу којих анализа и критеријума?!

Покушаћу дати одговор на ово питање. Рецимо да је однос између незапослених ВСС одређене струке/занимања и запослених ВСС критеријум за оцјену дефицитарности, који можемо и назвати коефицијент дефицитарности (КД). Што је овај коефицијент мањи – то је занимање више дефицитарно. Ако га помножимо са 35 година радног вијека (велики број се пензионише по основу година старости), те са 0,5 (под претпоставком да је расподјела запослених према годинама стажа линеарна) угрубо добијамо колико просјечно година треба чекати на бироу да се дође до посла у тој струци/занимању, иако овај резултат није циљ ове анализе, већ сагледавање мјере притиска одређених занимања на тржиште рада. Овдје треба имати у виду и кретања на тржишту рада, отварање нових радних мјеста у тој струци, запошљавање ВС кадрова на мјеста која нису према пријави у ПУ РС одговарајућа за ту струку (министар у ентитетској влади 12, начелник општине 34, извршни директор 39, директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162...).

Упоређујући податке из Пореске Управе о броју пријава ВСС за одређена занимања и податке из Завода за запошљавање за незапослене ВСС који одговарају тим занимањима, можемо видјети да дефицитарна занимања имају сљедеће коефицијенте дефицитарности:

Машински:

–  број незапослених: машински 174, металурзи 7, заштита на раду 6, педагози машиноградња 2 и мех.технологије 1, итд... око 190;

–   број пријављених: машински инжењер 668, професор машинства 50, инжењер електромашинства 30, професор/предавач заштите на раду 22, машински пројектант конструктор 14, истраживач машинства 13, машински техничар 12, машински пројектант технологије монтаже 7, инжењер металургије 7, професор машинске енергетике 6, итд... број се креће око 820-840 расположивих радних мјеста машинске струке. КД је око 0,23. Значи да незапосленом машинском инжењеру на бироу треба просјечно око 4 године чекања да дође до посла у струци.

Електротехнички:

–         број незапослених: електричари и енергетичари 207;

–      број пријављених: инжењер електротехнике 582, инжењер електронике 113, програмер 83, професор електротехнике 54, електроинжењер за аутоматику 34, инжењер електроенергетике 33, инжењер рачунарства 31, инжењер телекомуникација 24, инжењер за аутоматизацију у електроенергетици 22, координатор рачунарске мреже 22, електротехничар 12, елетроинжењер за аутоматизацију у индустрији 12, предавач електротехнике 11, пројектант електроенергетских система 10, итд... број се креће око 1030-1050 расположивих радних мјеста електротехничке струке. КД је око 0,20. Значи да незапосленом електро-инжењеру на бироу треба просјечно око 3,5 године чекања да дође до посла у струци.

ПМФ – Математика, Информатика, Физика:

–     број незапослених: информатичари 256, педагози информатика 16, математика 16, физика 2, математика и физика 4, радници природних наука математичари 3 и физичари 1... 298;

–  број пријављених: наставник математике 356, професор математике 340, професор информатике 311, професор физике 214, информатичар 210, наставник информатике 188, наставник физике 167, физичар 15, математичар 13, итд... број се креће око 1800-1820 расположивих радних мјеста наведених струка. КД је око 0,16. Значи да незапосленима наведених струка на бироу треба просјечно око 2,5-3 године чекања да дођу до посла у струци. Треба имати у виду да се хиперпродукцијом информатичара на приватним факултетима добио неповољнији КД код ове струке – 0,38. Ако издвојимо математику и физику, добијемо КД 0,03 и 0,013 респективно, што значи да незапослени математичари и физичари требају просјечно око 6 мјесеци односно око 3 мјесеца респективно да дођу до посла у струци. Незапосленом информатичару треба 6,5-7,0 година.

АГФ – Геодезија

–        број незапослених: инжењер геодезије 39;

–  број пријављених: инжењер геодезије 67. КД је око 0,58. Значи да незапосленим геодетама на бироу треба просјечно око 10 година чекања да дођу до посла у струци.

Толико о дефицитарним занимањима. Али погледајмо мало остале: економисте, правнике, докторе, инжењере пољопривреде, шумарства, итд...

Економски:

–        број незапослених: финансијски радници и економисти 3585;

–        број пријављених: економиста 4175, комерцијалист 390, рачуновођа 267, књиговођа 215, кредитни службеник 181, професор економских предмета 173, економиста менаџмента 121, банковни службеник 98, трговачки радник 97, економиста за маркетинг 85, економиста за финансије 79, економиста банкарства 76, службеник за осигурање 73, набавно-продајни референт 67, руководилац рачуноводства и финансија 62, руководилац финансијских послова 55, руководилац пословнице набаве и продаје 55, референт за продају 54, ревизор 53, заступник осигурања 50, службеник у осигурању 48, стручни сарадник за финансијске планове и анализе 38, финансијски књиговођа 36, економиста савјетник 34, набавни референт 30, директор комерцијалне службе 27, службеник продаје 24, благајник 24, комерцијални службеник 23, економиста за анализе и планирање 19, директор финансија и рачуноводства 19, директор продаје 19, ликвидатор 16, итд... број се креће око 6800 расположивих радних мјеста економске струке. Ако узмемо у обзир да мјеста попут: директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162... углавном попуњавају дипломирани економисти и правници, овај број се пење на око 8000, и КД се креће негдје око 0,40-0,45. Значи да незапосленом економисти на бироу треба просјечно око 7,5 година чекања да дође до посла у струци.

Правни:

–         број незапослених: 1519;

–      број пријављених: правник 2469, професор правних предмета 95, правни савјетник 65, адвокат 62, руководилац општих и правних послова 60, секретар установе 48, судија општинског суда 46, судија окружног суда 36, секретар министарства 35, референт за правне послове 30, стручни сарадник у правосудним органима 29, јавни тужилац 19, итд... број се креће око 3000 расположивих радних мјеста правне струке. Ако узмемо у обзир да мјеста попут: директор 1057, референт 451, административни службеник 347, пословођа 162, службеник 63, итд... углавном попуњавају дипломирани економисти и правници, овај број се пење на око 4000, и КД се креће негдје око 0,35-0,40. Значи да незапосленом правнику на бироу треба просјечно око 6,5 година чекања да дође до посла у струци.

Здравствени:

–        број незапослених: стоматолози 166, фармацеути 91, љекари 89;

–   број пријављених: доктор медицине 1320, доктор стоматологије 673, фармацеут у велепродаји 334, доктор фармације 135, фармацеут на испитивању и контроли лијекова 121, професор медицинско-биохемијских предмета 78, доктор медицине педијатар 59, доктор медицине интерниста 55, клинички фармацеут 50, доктор медицине гинеколог и опстетричар 44, професор фармацеутских предмета 41, фармацеут фармакоинформатичар 37, технолог фармацеутских производа 34, доктор медицине офталмолог 31, доктор медицине радиолог 25, доктор медицине специјализант 24, фармацеутски лаборант 23, доктор медицине рада 23, фармацеутски техничар 20, техничар фармацеутских производа 20, доктор медицине пнеумофтизеолог 20, доктор опште медицине 19, доктор породичне медицине 17, предавач медицине 16, доктор медицине општи хирург 15, доктор физикалне медицине и рехабилитације 12, доктор медицине анестезиолог и реаниматолог 11, професор физиотерапије 10, итд... Ако подијелимо на стоматологе 673, фармацеуте 815, и љекаре 1779, угрубо добијамо КД код стоматолога 0,25, код фармацеута 0,11, и код љекара 0,05. Значи да просјечно незапосленом стоматологу на бироу треба нешто мање од 4,5 године, незапосленом фармацеуту 2 године, незапосленом љекару 10-11 мјесеци чекања да дође до посла у струци.

Пољопривредни:

–        број незапослених: пољопривредници 477, ветеринари 32;

–   број пријављених: инжењер агроном 579, ветеринар 272, агроном за ратарство 41, пољопривредни инспектор 32, агроном за воћарство 25, пољопривредни техничар 19, истраживач у пољопривреди 17, агроном за хортикултуру 15, агроном за виноградарство и винарство 14, ветеринар за здравствену заштиту животиња 11, ветеринар опште праксе 9, ветеринарски инспектор 8, агроном сточарства 8, агроном за заштиту биља 7, итд... Ако подијелимо на пољопривреднике 757 и ветеринаре 300, угрубо добијамо КД код пољопривредника 0,63, код ветеринара 0,11. Значи да просјечно незапосленом агроному на бироу треба 11 година, а незапосленом ветеринару нешто мање од 2 године чекања да дођу до посла у струци.

Шумарски:

–        број незапослених: шумари 97, пејзажна архитектура 9;

–   број пријављених: инжењер шумарства 468. КД је око 0,23. Значи да незапосленим инжењерима шумарства на бироу треба нешто мање од 4 године чекања да дођу до посла у струци.

Грађевински:

–        број незапослених: грађевински инжењери 109, архитекте 166;

–   број пријављених: грађевински инжењер 841, инжењер архитектуре 422, пројектант архитектуре 56, грађевински пословођа 28, пројектант грађевинских конструкција 23, итд... Ако подијелимо на грађевинске инжењере 892, и архитекте 478, угрубо добијамо КД 0,12 и 0,35 респективно. Значи да просјечно незапосленом грађевинском инжењеру на бироу треба 2 године, а незапосленом архитекти нешто више од 6 година чекања да дођу до посла у струци.

Саобраћајни:

–        број незапослених: инжењер за друмски саобраћај 122, инжењер саобраћаја 42; 

–    број пријављених: инжењер друмског саобраћаја 289, инжењер жељезничког саобраћаја 31, професор друмског саобраћаја 23, предавач саобраћаја 18, универзитетски асистент саобраћаја 14, инжењер поштанског саобраћаја 14, професор ПТТ саобраћаја 12, универзитетски професор саобраћаја 11, инжењер зрачног саобраћаја 11, итд... број се креће око 450 расположивих радних мјеста саобраћајне струке. КД је око 0,37. Значи да незапосленим инжењерима саобраћаја на бироу треба око 6,5 година чекања да дођу до посла у струци.

Да не улазимо даље у свако занимање појединачно, ево кратак преглед занимања и израчунатих коефицијената дефицитарности, пореданих од најмањег ка највећем, из којег се може стећи увид у притисак на тржиште рада које ствара свако од доленаведених занимања:

Физика – 0,013 (5/396)

Математика – 0,03 (21/709)

Медицина – 0,05 (89/1779)

Њемачки језик – 0,05 (24/510)

Биологија – 0,07 (60/805)

Фармација – 0,11 (91/815)

Ветерина – 0,11 (32/300)

Грађевина – 0,12 (109/892)

Историја – 0,13 (101/796)

Електротехника – 0,20 (207/1040)

Машинство – 0,23 (190/830)

Шумарство – 0,23 (108/468)

Српски језик – 0,23 (233/1000)

Стоматологија – 0,25 (166/673)

Енглески језик – 0,30 (357/1178)
Хемија – 0,30 (130/430)

Архитектура – 0,35 (166/478)

Географија и просторно – 0,36 (276/775)

Право – 0,35-0,40 (1500/≈4000)
Саобраћајни – 0,37 (166/450)

Информатика – 0,38 (272/709)

Економија – 0,40-0,45 (3585/≈8000)

Психологија – 0,44 (228/512)

Разредна настава – 0,46 (934/2033)

Физичка култура – 0,46 (482 /1052)

Технологија прехрамбена – 0,51 (133/259)

Геодезија – 0,58 (39/67)

Технологија текстилна – 0,61 (16/26)

Пољопривреда – 0,63 (477/757)

Рударство – 0,64 (53/83)

Технологија хемијска – 0,67 (96/143)

Педагогија – 0,69 (308/449)

Односи с јавношћу – 0,72 (229/316)

Екологија – 0,77 (89/115)

Социјални рад – 0,91 (127/140)

Предшколско васпитање – 1,03 (238/232)

Политичке науке – 2,52 (121/48)

Из ове анализе се могу извести сљедеће групе закључака:

1.     Листу дефицитарних занимања треба измијенити. Геодезија већ одавно не спада у листу дефицитарних занимања. Ни Машинство се више не може назвати дефицитаним занимањем, иако мали број студената годишње дипломира, али нема отварања нових радних мјеста. С друге стране Медицина то дефинитивно јесте. За очекивати је да се број радних мјеста повећава, с обзиром на развој нових здравствених услуга. Овдје треба обратити пажњу на потребе друштва и привреде. Одређена занимања су везана углавном за образовни систем (Физика, Математика, Њемачки језик, Биологија, Историја...) и поставља се питање колико уписивање ових студијских програма треба подстицати, из разлога што се број расположивих радних мјеста неће повећавати. Исто вриједи и за студијски програм Фармација. Иако ниједан студијски програм није у правом смислу те ријечи дефицитаран (број незапослених је већи од нуле), очекивати је да умјерена конкуренција на тржишту рада допринесе бољем квалитету радних процеса, али код занимања гдје можемо очекивати отварање нових радних мјеста и нове инвестиције (Грађевина, Електротехника...). Сматрам да ова два захтјева треба ускладити и предлажем да листа дефицитарних занимања буде сљедећа: Физика, Математика, Медицина, Њемачки језик, Ветерина, Грађевина, Електротехника.

2.    Одређене студијске програме подхитно треба укинути, или драстично смањити уписне квоте на истим. Политичке науке, Предшколско васпитање, Комуникологију и Екологију забранити на приватним високошколским установама (укинути лиценцу). На јавним високошколским установама радикално смањити уписне квоте на студијским програмима: Политичке науке, Социјални рад, Екологија, Педагогија, Текстилна и Хемијска Технологија, Рударство и Пољопривреда.

3.      Закон о високом образовању треба измијенити у правцу да се Информатика не сврстава више у природне науке, јер је обавеза да високошколске установе организују студијске програме и из ове области проузроковала да сви приватни универзитети организују студијски програм Информационе технологије. Ограничити поплаву менаџерских, економских и финансијских студијских програма на приватним универзитетима. Смањити уписне квоте на јавним универзитетима за студијске програме: Психологија, Разредна настава, Физичка култура, Прехрамбена Технологија, Геодезија.

На крају напомена: Методологија којом сам дошао до горепоменутих налаза и закључака није савршена. Иста претпоставља одређене линеарне зависности гдје оне очигледно не постоје, те не узима у обзир неке динамичке карактеристике гдје постоје, али због чега би требало уобзирити и податке са високошколских установа и њихове пројекције интереса за појединим студијским програмима, те из Привредне коморе пројекције потреба привреде у будућности. Код одређених занимања није лако утврдити корелације између броја незапослених ВСС и расположивих радних мјеста, јер је овај други параметар добијен из података из пореских пријава, који укључују велики број занимања попут: извршни директор, директор, референт, административни службеник, пословођа, а гдје је тешко одредити која лица ВСС су запослена на овим мјестима.

Налази који су резултат ове анализе су грубе процјене, али мислим да већа прецизност која би укључивала захтијевнију методологију не би пуно промијенила исход, и зато сматрам да изведени закључци имају тежину.

Пакт са ђаволом

Бошњачка љевица није дошла на власт зато што је грађанима понудила нешто смислено и реално оствариво, већ зато што им је огадила претходну власт, и то тако што им је огадила институције, политику и политичаре, а све уз помоћ ЦЦИ-а, Транспаренсија, странаца и ОХР-а.

У Републици Српској није да народ није незадовољан, није да политичари не гријеше, али у Републици Српској народ се неће попишати на парламент или владу. У Републици Српској постоји елементарни патриотизам и поштовање према институцијама и људима који у име народа одлучују. Стотине година под Турцима јесу створили менталитет који не вјерује властима и држави, али Срби су свјесни да без те Народне скупштине, Владе и Предсједника нема ни Републике Српске, а нема ни њих у Босни и Херцеговини.

Зато власти Републике Српске не дају да се усвоји закон у којем ће регистрациона подручја приликом додјеле ЈМБ-ова прелазити ентитетску границу. Да су урадили другачије, како каже један мој друг новинар Хрват „прогутао би их српски мрак на српској цести“. Кад су Бошњаци били против, Влада Републике Српске је заштитила права својих грађана и донијела уредбу којом је прописала поступак додјеле ЈМБ-ова, на начин да је Република Српска једно регистрационо подручје, и за то прибавила сагласност Министарства цивилних послова БиХ и Агенције за идентификациона документа БиХ. Дакле, Република Српска штити и своје националне интересе и права својих грађана.

У војном смислу ислам је склон да жртвује животе цивила зарад остваривања војних циљева. У политичком смислу ислам жртвује права грађана зарад остваривања политичких циљева. Након што је Влада Републике Српске донијела поменуту уредбу, Сулејман Тихић је покренуо апелацију према Уставном суду БиХ ради оцјене уставности ове уредбе. Дакле, треба жртвовати и туђе цивиле.

Да би убиједили свијет како Срби не дају да се усвоји тамо неки закон важан за грађане, чекали су да се беба разболи, и да не може да оде на лијечење јер нема пасоша, јер нема ЈМБ. Чекали су и нису ништа радили, док су дјеца у Републици Српској добијала ЈМБ, вадила пасоше и путовала. Сад смо ми криви.

Покушаји да се незадовољство грађана из ФБиХ прелије у РС нису успјели. Пухало је у Бањалуци окупио мање присталица него поп Милидраг. Нека се доле сада народ избори са влашћу која не рјешава њихове проблеме, а власт са разулареном масом, са руљом која пиша по парламенту.

Полиција која не може да ријеши проблем триста људи који су блокирали национални парламент или није полиција, или их пушта свјесно. Држава гдје странац моли руљу да се повуче како би други странци изашли напоље није држава. Са ентитетом који није у стању да заштити безбједност и право на слободу кретања посланика из нашег ентитета не треба имати посла.

Нашим посланицима у Сарајеву порука: не идите у Сарајево 179 дана, и онда пред истек оне привремене одлуке понудите им доле да се усвоји закон по мјери Републике Српске. Ако неће, окрените се и назад кући!

Нека се они боре са оним што су произвели! Дошао ђаво по своје.

Затезне камате Фонда становања - анализа и рјешење

Законом о приватизацији државних станова („Службени гласник Републике Српске број 118/11, а претходно број 72/07), прописано је: да се приватизација врши откупом, који се станови могу откупити, ко су продавци и купци, да се о откупу закључује уговор прописане форме и садржаја који се овјерава у суду, како се утврђује откупна цијена, да се цијена уплаћује Фонду становања, шта могу бити средства и начини плаћања, (одједном или у мјесечним ратама најдуже до 20 година), да купац на основу уговора стиче својину на стану уписом у јавну евиденцију.

Упутством о утврђивању откупне цијене стана и обрасцима за примјену закона („Службени гласник Републике Српске“ број 41/01), донесеним на основу наведеног Закона у циљу јединствене примјене, прописана су два обрасца уговора (Уговор о откупу стана и Уговор о откупу стана на отплату). Обрасци имају фиксни садржај у погледу општих услова и исплате цијене. Уговором о откупу стана одређено је,  да се исплата врши одједном  и то у року од 15 дана од дана овјере потписа на уговору. Уговором о откупу стана на отплату одређено је да се исплата врши у мјесечним ратама до 15-ог у мјесецу за сваки мјесец, а почев од мјесеца „који уговорне стране одреде“, те да у случају неплаћања 3 узастопне рате, прилично ригорозно је уговорено, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспијева одмах на наплату. Тумачење Фонда у погледу почетка отплате је „да прописани фиксни садржај уговора о откупу стана на отплату не одређује да исплате почињу од дана овјере потписа на уговору, већ од дана односно мјесеца који уговорне стране одреде.  И једним и другим уговором одређено је да наредног мјесеца, носиоцу станарског права престаје обавеза плаћања станарине, што у контексту наведеног значи, да је то код Уговора о откупу стана наредни мјесец од мјесеца овјере потписа, а код Уговора о откупу на отплату наредни мјесец од мјесеца који су уговорне стране одредиле као први мјесец исплате.“

Уговори не садрже одредбу о дуговању и каматама у случају задоцњелог плаћања, али је према тврдњама Фонда „та обавеза купца као дужника одређена одредбом члана 277. Закона о облигационим односима, која прописује да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и затезну камату по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате“. Имајући у виду да већина грађана - купаца није била упозната са свим наведеним законским рјешењима и да су уговори у били непрецизни у погледу мјесеца почетка отплате, за очекивати је било да ће доћи до великог броја нередовних платиша.

Фонду су након отпочињања примјене закона судови, сукцесивно достављали уговоре о откупу, након чега је Фонд евидентирао потраживања из уговора, као и уплате откупне цијене стана. Одређени број купаца није благовремено вршио плаћања према уговору из различитих разлога:

• неспоразума везано за мјесец почетка отплате усљед непрецизности уговора, те разлика у тумачењу уговора (одредба „који уговорне стране одреде“, након потписивања, након овјере потписа у суду, итд.),
• одређених потешкоћа у самом плаћању (функционисање платног промета, нпр. лоше функционисање поштанских услуга, спора књижења, итд.),
• објективних проблема грађана (нередовност личних примања, болест, итд.),
• неодговорности грађана.

Поједини уговори нису садржавали све податке о мјесецу почетка отплате и престанку плаћања станарине, те датуму закључења, односно потписивања уговора. Ако су одредбе Уговора непрецизне у погледу мјесеца почетка отплате, онда, тумачење увијек иде у корист стране која није састављала уговор (у складу са чланом 100 ЗОО), тј. у корист Купца.

Уговор је купцима уручиван након овјеравања потписа код надлежног суда чиме је након завршене законске процедуре форма уговора испоштована, те као такав почиње да производи правна дејства. Обзиром да се Уговором утврђују права и обавезе уговорних страна, те начин извршења истих као и посљедице неизвршавања преузетих обавеза, то је за реализацију Уговора неопходно да исти буде уручен на законом прописан начин.

Обзиром на тада важећу законску регулативу, која се посматра као lex specialis у односу на општа правила облигационог права, могло би се можда и погрешно закључити да је Продавац унапријед знао да је немогуће да Купац плати уговорену цијену почевши од дана потписивања Уговора, јер сам Уговор није прошао законом прописану процедуру, односно није извршена провјера законитог утврђивања откупне цијене стана након чега слиједи овјера потписа уговорних страна код надлежног суда. Суд након извршене овјере потписа доставља примјерке уговора јавном правобраниоцу и министарству надлежном за стамбене односе, све у складу са Законом.

Према фиксној одредби уговора о откупу на отплату у случају неплаћања 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене стана доспјева одмах на наплату те тај износ, а не износ рате, постаје дуг купца на који се у случају неплаћања обрачунава камата.

Одредба члана VII уговора о откупу стана на отплату, којом је дефинисано да „ако купци не плате 3 узастопне рате, цијели неотплаћени остатак откупне цијене доспијева одмах на наплату“, је у супротности са одредбом члана 277. став 1 и члана 324. Закона о облигационим односима, као и одредбама Закона о висини стопе затезне камате. Дужник који закасни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и камату, међутим купцима је камата евентуално могла бити обрачуната за дане стварног кашњења, али никако у износу како је Продавац захтијевао, који износ је идентичан износу главног дуга. Ако је до кашњења у исплати неке од рата дошло, једна уговорна страна – Продавац требала је опоменом позвати другу уговорну страну, са тада извршеним обрачуном и захтјевом за исплатом преосталог дуга у цјелости, или једнострано раскинути уговор. Одредба члана VII уговора о откупу стана на отплату супротна је начелима (савјесности и поштења) облигационих односа, те када би се иста примјењивала, на терет купаца, слиједом правне неукости истих, неминовно би водила неоснованом богаћењу Продавца, који није овлаштен потраживати захтјевани износ законске затезне камате. Такође, одредбом члана 141. ЗОО дефинисано је да је ништав уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу и зависношћу, уговори за себе или за неког трећег корист, која је у очигледној несразмјери са оним што је он другом дао или учинио, или се обавезао дати или учинити.

Због неплаћања отпочело се са утужењима купаца који нису платили најмање 3 и више мјесечних рата. Судском одлуком или поравнањем Фонду су досуђивана потраживања по основу главног дуга, затезних камата и трошкова поступка, при чему су судови претежно заузели став:

• да је уговор о откупу стана по свом правном карактеру, уговор о купопродаји и уговор у корист трећег, а не уговор о кредиту како га поједини квалификују те да, је Фонд становања иако није уговорна страна, легитимисан захтијевати исплату која је уговорена у његово име, да се ради о уговореној новчаној обавези са одређеним износом и роком испуњења, те да неплаћањем у року купац стана долази у доцњу, када дугује поред главнице и затезну камату по стопи утврђеној Законом о висини стопе затезне камате (чланови 277. и 324. Закона о облигационим односима);
• да право на затезну камату припада повјериоцу и када није уговорено, јер је оно законом прописано;
• да потраживања по тим уговорима застарјевају за десет а не три године;
• да потраживање путем суда није условљено претходним обавјештавањем и опомињањем купца као дужника;
• да износ обрачунате затезне камате не може бити већи од главног дуга (члан 4б Закона о висини стопе затезне камате).                  

Разлози због чега су донесене овакве пресуде у корист Фонда су сљедећи:

• Фонд је тужио грађане који, у неповољном финансијском положају, нису ангажовали адвокате, нити су припремили ваљану одбрану. Грађани углавном немају могућности да ангажују адвокате, или је коштање истог + судски трошкови упоредиво са цијеном доспјелих камата, те из тог разлога за њих демотивишући фактор,
• судови нису уобзирили потенцијалне аргументе грађана, а везано за повреду принципа облигационог права, непрецизност уговора, непостојање категорије камата у терету хипотеке у изводу из књиге уложених уговора, застаре потраживања (3 или 10 година).

Потраживање камата у ситуацији јасно издефинисаних рата не може се  ни обрачунавати на мјесечном нивоу, већ од дана када је у суду поднесен захтјев за исплатом исте. Ово из разлога јер је Продавац био у обавези да у ситуацији када је до кашњења дошло, и када је преостали дуг доспио на наплату тужити купце, а наравно претходно доставити опомену пред утужење, па тада од утужења захтијевати законску затезну камату.

На основу наведених пресуда, бројни грађани су исплатили своје обавезе у погледу и главнице и камата, углавном због потребе за прометовањем стана, и користи која у том погледу вишеструко прелази обавезе у погледу затезних камата. Многи грађани нису у могућности да измире своје обавезе. Грађани који износ од нпр. 1200 - 4800 КМ плаћају у 120 мјесечних рата, плаћају мјесечну рату у висини од 10-40КМ, што наводи на помисао да се углавном ради о пензионерима и другим грађанима изразито ниских личних примања.

Влада РС на сједници у октобру мјесецу 2012.године донијела је Одлуку број: 04/01-012-2-2372/12 од 04.10.2012. године према којој "Купцима државних станова, који током отплате имају регистровано кашњење у отплати само једанпут од три (3) узастопне мјесечне рате (члан VII Уговора о откупу стана), које није дуже од 30 дана, обрачун затезних камата ће се вршити на мјесечне рате." Одлука је ступила на снагу даном доношења, а требала се објавити на огласној табли предузећа.

Наведена одлука рјешава проблем који је настао усљед неспоразума везано за мјесец почетка отплате, те у току периода отплате, ако из објективних разлога постоји кашњење уколико је оно било од три (3) узастопне мјесечне рате, а не дуже од 30 дана.

Ако би грађани који још нису исплатили њихове наводне обавезе у погледу затезних камата тужили Фонд, постоји велика вјероватноћа да би добили спор, ако се позову на:

• повреду принципа облигационог права,
• непрецизност уговора - тумачење увијек иде у корист стране која није састављала уговор (у складу са чланом 100 ЗОО),
• недавање брисовне дозволе од стране Фонда (постоје одређене пресуде у корист грађана),
• застару потраживања у трајању од 10 год. (постоје одређене пресуде у корист грађана).

Имајући у виду да је Влада РС донијела одлуку којом рјешава проблем дијела купаца, те да је могуће да одређени број купаца тужи Фонд и да добије спор, те да је неправедно да одређени број грађана испашта због грешака јавних предузећа (Поште РС) и платног промета, те нередовних личних примања (од којих многа долазе из јавног сектора, пензија, итд.)... на 27.сједници Народне скупштине клуб посланика СНСД је предложио закључак којим Народна Скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да у функцији Скупштине Фонда становања Републике Српске донесе одлуку којом ће купцима државних станова, који су током отплате имали узастопна кашњења од три (3) и више мјесечних рата, обрачун затезних камата вршити на мјесечне рате. За овај закључак гласало је 51 посланика, док је 14 посланика СДС и ПДП било суздржано.