Кад доносите неку одлуку, поред тога што треба да буде праведна, водите рачуна да не изазовете велико незадовољство и отпор, јер ако велико незадовољство долази од представника неке групе на коју се односи одлука, онда по свему судећи није задовољен критеријум праведности. Кад су они који артикулишу незадовољство те групе демократски изабрани, они имају легитимитет да кажу да је то за њих лоше. Сваки отпор који пруже таквој одлуци представља легитимну политичку пријетњу.
Додик и његова коалиција су добили већинско повјерење грађана и легитимни су представници Републике Српске. Кад се буне против одлука Шмита, Суда БиХ, Уставног суда БиХ и других институција БиХ, онда је то "de facto" став Срба и Републике Српске. Ако су одлуке Шмита и институција БиХ уперене против једног народа и ако се не проводе у половини БиХ, онда то значи да је она полудржава, јер легитимна политичка сила једног од три народа и једног од два ентитета пружа отпор.
Код геополитичких договора великих сила, увијек се настојало уважити "стање на терену", некакав став народа, бројност устаничке војске или барем некаква скупштина или петиција, те је оно доприносило обликовању будућих држава и државних уређења. Јер ако се то ради мимо воље неког народа и легитимне политичке силе, у будућности ће представљати извор сукоба и нестабилности.
Опозиција у Српској подрива легитимитет политичке силе Републике Српске, а која пружа отпор Шмиту, Суду, Уставном суду БиХ итд. Опозиција је учествовала у доношењу закона због којих је Додик пресуђен, а не желе да пруже подршку отпору провођења те пресуде, те тиме шаљу слику да се Додик није борио за националне интересе Срба и Српске, како би сачувао имовину Српске (у чему је учествовала и опозиција), већ да се он борио и бори за своје, личне и парцијалне интересе.
Поред тога што је то национално неодговорно, то је и лицемјерно. Република Српска се може одбранити од правног насиља Шмита само ако може представљати легитимну политичку пријетњу. Опозиција прави пукотине у тој пријетњи и даје легитимитет Шмитовим одлукама. Кад би то престали радити, Шмит би отишао за 5 дана. Они шаљу поруку и политичком Сарајеву да не треба попустити, јер кад Додик изгуби изборе, они ће бити кооперативни, дакле став Срба и Српске је промјенљив. Само треба сачекати. Они подржавају ванредне изборе након пресуде Додику, даће легитимитет одлукама Суда и ЦИК-а, предложиће свог кандидата и покушаће помоћи политичком Сарајеву да ураде Србима оно што су Србима урадили Албанци на Косову и Метохији.
Кад би опозиција о најважнијим националним питањима, као што су Бонска овлаштења, одлуке Уставног суда, дјеловање Тужилаштва и Суда БиХ, дјеловање ЦИК-а, имала идентичан став као власт, тада би легитимна политичка сила Срба и Српске била несаломива, а странцима и политичком Сарајеву би остало само једно: да је уваже и усмјере доношење одлука ка преговарачком столу, а не према веб страници ОХР-а.
No comments:
Post a Comment