Friday, July 5, 2024

Столац, Радимља, Милорадовићи и Храбрени


Столац, мјесто које има више српских цркава, споменика и културне баштине него Срба. Ктитор манастира Житомислић, Милисав Милорадовић Храбрен, који се помиње крајем 16. вијека, потицао је из тада већ готово два вијека старе породице Милорадовића Храбрена, чије је братство живјело у подручју столачких Дубрава и Храсна. 


Јачању војног и економског утицаја Милорадовића, по свему судећи допринијела је бројност и положај сточарског племена Храбрена којем су припадали. Родоначелник породице, Стјепан Милорадовић, познат је од 1416. године из неког сукоба са Дубровчанима. Не знамо кад је живио Милорад. 


За освјетљавање историје Милорадовића Храбрена, помажу и споменици њихове градитељске дјелатности: породична некропола на Радимљи (гдје су вјероватно сахрањивани и остали Храбрени), комплекс цркве са гробовима и двије судачке столице код цркве Св. Петра и Павла у Ошанићима. „А се сто воеводе Стипана Милорадовића, а понови га воевода Петар син му", натпис је на каменој столици у Ошанићима. 


Под каменом плочом код цркве сахрањен је 1505. године Петров син Радосав. Сахрањивани су углавном на Радимљи. Породичне везе добро открива познати стећак: „сие лежи добри Радое, син воеводе Стјепана на својој баштини на Батногах си билиг постави на ме брат мои воевода Петар". Радосава, Петровог сина, насљеђује Радоје, који 1534. године обнавља цркву Св. Николе на Тријебњу. Патрилинеарни род Храбрена је и генетски профилисан помоћу Y-днк истраживања, историјских извора, предања, итд. Заједнички предак овог сточарског племена је вјероватно имао Y-днк мутације (подгране најчешће српске мутације I2-PH908) Y177200 и Y103938 (https://www.yfull.com/tree/I-Y177200/) од којих је млађа стара око 900 година.

Милорадовићи су низводна Y232679 и њој вјероватно припадају потомци Милорада, који је могао бити не тако давни предак Стјепана Милорадовића и живио у 13. вијеку. Потврђени носиоци ове Y-днк мутације су неке од муслиманских и српских дубравских породица са предањима о поријеклу од Милорадовића. Узводна Y177200/Y103938 грана се дијели на три гране, што није једини случај код грана те старости, а што нам говори да је држава Стефана Немање поставила добре основе за стабилан демографски раст. Ја припадам низводној грани Y106496/Y108847/Y99196, која је рођачка Милорадовића. Мој мушки предак савременик Стјепана Милорадовића Храбрена, био му је вјероватно даљи рођак, могуће у 5. или 6. кољену. Вјероватно су се међусобно познавали. Мој мушки предак, који је био савременик Радосава сахрањеног у Ошанићима, из неког разлога је имао велики број мушких потомака. Ниједан од нас који смо његови потврђени потомци, није рођен у Херцеговини. Ширењу његове мушке лозе погодовале су миграције и експанзија српског православног становништва штокавског ијекавског говора у подручја Босанске Крајине и околине Добоја у 16. вијеку.

No comments:

Post a Comment