Код Јелене Тривић увијек кафанска и паланачка политика. Гдје се не гледа ко шта прича, већ ко с ким сједи. И како да разумије Јелена Тривић шта значи кад Зоран Милановић каже да је Додик – хрватски савезник у БиХ.
Сваки Србин у Републици Српској види да је сарајевски унитаризам нама највећа пријетња. Исти унитаризам пријетња је и Хрватима у БиХ. Хрвати у БиХ су Србима у БиХ природни савезници. Не зато што ми волимо Хрвате, а не волимо Бошњаке. Већ зато што кад дође неко са стране и види Србе и Хрвате да се опиру Бошњацима, помислиће да се два мања народа боре против унитаризма трећег који је највећи. Јер да су Срби сами и нису ником савезници онда је можда проблем у Србима.
Милановић није рекао да је Додик хрватски савезник. Он је рекао "у БиХ". Значи и он признаје да је Додик савезник Хрвата само ондје гдје Срби и Хрвати имају заједнички интерес. Додик није агент хрватских интереса из простог разлога што Додика ништа не веже за Хрвате. Додик је Србин којем је важна Република Српска, а свакако је везан за Србију. Али за своју политику налази савезнике: Хрвате у БиХ, Мађаре, Русе, Кинезе, Израелце и друге. Са Хрватима у БиХ се бори против сарајевског унитаризма. Мађари помажу у Европској Унији. Руси и Кинези подржавају у Савјету безбједности УН, Израелци ондје гдје имају утицаја, итд.
Али да се запитамо, чији је Јелена Тривић и њен ПДП савезник и агент? Ако би је изабрали за предсједницу, с ким би Јелена Тривић градила савезе? Са Кристијаном Шмитом (с којим је састанчила) који би нам одузео имовину? Са Британцима који су предлагали резолуцију о геноциду у Сребреници? Са Американцима који су увијек подржавали пренос надлежности на ниво БиХ? Са Бошњацима који желе да укину Републику Српску? Јесу ли то природни савезници?
No comments:
Post a Comment