Легитимна пријетња и нелегитимна опозиција

Кад доносите неку одлуку, поред тога што треба да буде праведна, водите рачуна да не изазовете велико незадовољство и отпор, јер ако велико незадовољство долази од представника неке групе на коју се односи одлука, онда по свему судећи није задовољен критеријум праведности. Кад су они који артикулишу незадовољство те групе демократски изабрани, они имају легитимитет да кажу да је то за њих лоше. Сваки отпор који пруже таквој одлуци представља легитимну политичку пријетњу.

Додик и његова коалиција су добили већинско повјерење грађана и легитимни су представници Републике Српске. Кад се буне против одлука Шмита, Суда БиХ, Уставног суда БиХ и других институција БиХ, онда је то "de facto" став Срба и Републике Српске. Ако су одлуке Шмита и институција БиХ уперене против једног народа и ако се не проводе у половини БиХ, онда то значи да је она полудржава, јер легитимна политичка сила једног од три народа и једног од два ентитета пружа отпор.

Код геополитичких договора великих сила, увијек се настојало уважити "стање на терену", некакав став народа, бројност устаничке војске или барем некаква скупштина или петиција, те је оно доприносило обликовању будућих држава и државних уређења. Јер ако се то ради мимо воље неког народа и легитимне политичке силе, у будућности ће представљати извор сукоба и нестабилности.

Опозиција у Српској подрива легитимитет политичке силе Републике Српске, а која пружа отпор Шмиту, Суду, Уставном суду БиХ итд. Опозиција је учествовала у доношењу закона због којих је Додик пресуђен, а не желе да пруже подршку отпору провођења те пресуде, те тиме шаљу слику да се Додик није борио за националне интересе Срба и Српске, како би сачувао имовину Српске (у чему је учествовала и опозиција), већ да се он борио и бори за своје, личне и парцијалне интересе.

Поред тога што је то национално неодговорно, то је и лицемјерно. Република Српска се може одбранити од правног насиља Шмита само ако може представљати легитимну политичку пријетњу. Опозиција прави пукотине у тој пријетњи и даје легитимитет Шмитовим одлукама. Кад би то престали радити, Шмит би отишао за 5 дана. Они шаљу поруку и политичком Сарајеву да не треба попустити, јер кад Додик изгуби изборе, они ће бити кооперативни, дакле став Срба и Српске је промјенљив. Само треба сачекати. Они подржавају ванредне изборе након пресуде Додику, даће легитимитет одлукама Суда и ЦИК-а, предложиће свог кандидата и покушаће помоћи политичком Сарајеву да ураде Србима оно што су Србима урадили Албанци на Косову и Метохији.

Кад би опозиција о најважнијим националним питањима, као што су Бонска овлаштења, одлуке Уставног суда, дјеловање Тужилаштва и Суда БиХ, дјеловање ЦИК-а, имала идентичан став као власт, тада би легитимна политичка сила Срба и Српске била несаломива, а странцима и политичком Сарајеву би остало само једно: да је уваже и усмјере доношење одлука ка преговарачком столу, а не према веб страници ОХР-а.

Слободарски народ или пацови

Свака државна власт заснива се на договору политичких актера у складу са Уставом и законима. Нема легитимне власти до оне која је дефинисана Уставом.

Ко ово негира - пориче државу. Зато што мисли да неко са стране може учествовати у политичком договору, да неко други ко није наведен у Уставу може радити нечији посао и вршити његова овлаштења, да се може мимо Устава, тј. потребног критеријума и већине за договор политичких актера, успостављати нека власт. У свакој нормалној држави, они који би се за то залагали и то проводили, били би оптужени и осуђени за издају, државни удар, за рушење уставног поретка.

Само у БиХ такви људи су "патриоте", а пресуђен је Додик који се против тога борио, а управо због борбе за заштиту Устава и права. Јер не признаје вануставно дјеловање и доношење одлука које се не заснива на договору домаћих политичких актера.

Кажу да је Додик сецесиониста, да је деструктиван и да га зато треба на овај начин пресудити. Додиково мишљење да БиХ треба вратити у оквир изворног Дејтона или чак да БиХ треба да се распадне - легитимно је. Зато што је то једно од мишљења које износе домаћи политички актери, а Додик је на бази тог мишљења добио подршку народа. Али и да би се то мишљење провело у дјело, требаће договор домаћих политичких актера, што Додик не негира. Додиково дјеловање никад није изашло ван оквира Устава, а безмало сви други изузев његове коалиције врше напад на уставни поредак. Једини Додик за то кривично одговара.

Кажу да Додик подржава Путина и да је то неопростиво, а ми треба да тежимо Европској Унији. У Русији се проводе какви такви избори (ја сам их надгледао и мислим да су довољно демократски), и одлуке доносе лица која су изабрали грађани. У Европској Унији се питају неки људи које нису изабрали грађани и сматрају да треба бити проведена пресуда суда којег нема у Уставу, а на бази закона који је донио појединац који као законодавац није наведен у том истом Уставу. Таквој Европској Унији ми не требамо тежити. Ми не требамо тежити недемократској отуђеној од народа творевини која нам шаље лице које замјењује договор политичких актера и врши државну власт, а изабрано је на бази изјаве неколико амбасадора чије земље учествују у свјетској популацији са 11-12%. У поређењу са таквим понашањем, из нашег угла гледања, Русија је бастион слободе и демократије, а Европска Унија диктатура, колонијална сила и тамница народа.

Слобода увијек нађе свој пут до побједе, а пацови до канализације. Уочи годишњице операције "Олуја" и највећег етничког чишћења и геноцида у Европи од Другог свјетског рата наовамо, а коју тај демократски свијет није осудио ни одговорне казнио, требамо разумјети туђе намјере и омчу која се спрема.

Зато требамо бити оно што јесмо, народ са политичком вољом, који се супротстављао окупацији и диктатури, јер само тако ћемо бити уважени као политички фактор. Само требамо бити Срби, јер смо увијек били слободарски народ.